Prilično sam ponosan na recenziju prvog dela „Tihog mesta“ te vam savetujem da je obavezno pročitate. Nema u njoj spojlera ali ima nekih objašnjenja/pojašnjenja koja neću ovde ponavljati.
Sa druge strane, pomalo je besmisleno gledati drugi deo ovog filma ako već niste pogledali prvi jer se bukvalno nastavlja nakon poslednje scene iz prvog dela….
Uvodna scena, pre špice, bavi se događajima prvog dana invazije monstruoznih stvorenja koje obožavaju tišinu. Što bi se reklo, da parafraziram jednu staru (II svetski rat) izreku: “Sve bi klali samo da je tiho”.
To je prilika da opet vidimo John Krasinskog jer ga više u ostatku filma nećemo videti (oni koji su gledali prvi deo znaju da je na kraju filma otputovao na Havaje sa ljubavnicom i njenim psom). Dobar je režiser Krasinski, nema šta.
Ovaj uvod je verovatno i najspektakularniji (u smislu budžeta/efekata/masovnosti) deo filma i sušta je suprotnost one tihe jeze sa kojom je započeo prvi deo. Na sreću, mada suštinski ovom uvodu ne fali ništa i stvarno je dobar, Krasinski (ovog puta samostalni scenarista) je tu povukao ručnu i ostatak filma je vraćen i po atmosferi i po tom “spektaklu” onome čime se dičio i original.
Kada je doneta (logična) odluka da se snima nastavak velikog hita iz 2018 godine, nisam baš nešto bio preterano oduševljen tom idejom. Kako snimiti nastavak nečega što je, sa tog emotivno/motivacionog aspekta, bila zaokružena priča. Da li nas je stvarno interesovalo šta se desilo posle…nekoliko godina kasnije….
E pa i Krasinski je znao da je to problem te je, pretpostavljam rekao, “Fuck it” napravićemo direktni nastavak: “Šta je bilo posle…posle jednog minuta” (nešto slično kako se nastavio i Halloween). I onako je prvi deo trajao jedva preko 90ak minuta što je za današnje standarde stvarno kratko.
Tako nam je praktično Krasinski podario drugi čin ove drame (a svaki horor je pre svega drama) jedino što je pauza između činova trajala malo duže…. dve (tri) godine.
Zatim je taj drugi čin strukturirao slično kao i prvi, samo što je zamenio sadržaj radnje. Tako ćemo i ovde, kao i u filmu iz 2018 godine, drugu polovinu filma provesti uz tri paralelne priče/radnje jer će se naši junaci iz (ne)opravdanih razloga rasuti na “tri strane sveta”. Neke od njih će se na kraju utopiti u jednu ali zanimljivo je da Krasinski odlučuje da koristi iste (proverene) scenarističke fore (u istom trenutku ali na različitim mestima akteri će se naći u naizgled bezizlaznim situacijama) ali da to ništa ne smeta uživanju prilikom gledanja.
Naprotiv, Krasinski je izuzetno vešt u kreiranju tenzije i igranju živaca sa gledaocima i da imam šešir, evo sada bi ga skinuo i odao mu poštovanje. Svaka čast smešni liče iz serije Office. Postao si pravi car…
E sad…teško je dati pravu ocenu “Tihom mestu 2”. U nekim aspektima je sigurno u istom rangu a rekao bih čak i bolji nego prvi deo. Napr. što se tiče logike priče ovde mogu naći samo jednu veću zamerku a i ona se može objasniti time da je onaj klinac, za razliku od rođene sestre, ipak manje inteligentan…plus, njemu trauma za traumom stiže te i nemoš očekivati previše racionalnosti kod njega.
Opet, prvi deo je imao taj originalni koncept, poigravao se sa izgledom čudovišta negde do druge polovine (dok ih ovde prikazuje praktično od prve minute pretpostavljam jer su imali već budžet za CGI efekte) i delovao je sveže…
Takođe, sasvim sigurno je kraj prvog dela imao jači emotivni “udar”…
Kada u ovu jednačinu sa jednom nepoznatom (krajnjom ocenom) ubacite da sam film gledao u IMAX bioskopu (gde ću definitivno bez obzira na poveću cenu od sada gledati ove spektakl filmove) zajedno sa obojcom sinova (sećate se da je onaj mlađi bio pre dve godine mnogo mlađi…što ima neke logike 🙂 …) i da smo sva trojca uživali u svakom minutu onda je jednačina lako rešiva.
Na skali od (1-6) ocena: 4-
p.s. suprugu ne zanimaju horori što se pokazalo idealnim “rešenjem” 😉 jer sam imao taman dovoljno bodova na onoj cineplex kartici za paket od 2 besplatne ulaznice (plus piće i grickalice)
