Od režisera “Seksi lutke i momka” Craig Gillespie-a stiže nam još jedna ekranizacija crtanog junaka (Mulan (2020)), pardon, negativca koji će tek postati junak (Maleficent aka Grdana-Zla vila (2014)) ili možda baš i neće…
Za one koji ne znaju, “Zlica” je takozvanа origin priča o tome kako je, čuvena deračica i ubica pasa, Kruela de Vil (koji neki znaju kao Zlica od Opaka (wtf… gde je korišćeno ovo ime?) ), u stvari bila jedno nesrećno čeljade. Od malena su je maltretirali u školi a pošto nesreća nikada ne ide sama, videćemo i kako je ostala siroče. Majka će nastradi jednim “nesrećnim” slučajem dirigovanim od strane jedne grozne baronice po imenu, tj. prezimenu von Hellman (Emma Thompson Late Night aka Veče sa Ketrin (2019)).
Kada je, kao siroče, završila na londonskim ulicama Estella/Cruella (Emma Stone Maniac (2018) ) upoznaje dva dečaka, Jasper i Horace-ija, sa kojima će narednih deset godina deliti i dobro i zlo. Sad već odrasla, nakon što upozna najpopularniju modnu dizajnerku na svetu (i ubicu njene mame), Estella će shvatiti da je jedini način da je porazi taj da konačno prihvati “Cruellu” u sebi…
Hajmo prvo o onome zbog čega vredi pogledati “Zlicu”. Emma Stone je veoma dobra ali je zato Emma Thompson fenomenalna.
Svi glumci su u stvari sasvim korektni a neki od njih svojim interpretacijama verovatno dodaju svojim karakterima i neke dodatne slojeve i jedinstvenosti kojih definitvno nema u scenariju (tandem Joel Fry i Paul Walter Hauser funkcioniše savršeno i voleo bih napr. da gledam film samo sa njihovim doživljajima).
Kvalitetu filmu dodatno pomaže i razigrana Gillespie-ijeva kamera koju on, veoma vešto i vizuelno ubedljivo, koristi za neke razne vratolomne kadrove. To, uz prelepi dizajn filma, “Cruellu” definitivno postavlja u one filmove koji se mogu podičiti time da su stvarno vredni gledanja na velikom platnu (zbog te svoje estetike) i da će te biti uskraćeni bar delom kada se ovaj film pojavi za koji dan online na Disney+ platformi, što znači svuda.
Istovremeno, Gillepsie u te kadrove ubaci i pregršt detalja i nekih pozadinskih dešavanja da putem slike dobijate i više nego dovoljno informacija.
E sad…kada sam već pohvalio sliku moram da bacim drvlje i kamenje na “ton”. Ne mislim bukvalno na ton, već na nepotrebno korišćenje naracije i ekspozicije koju nam od početka lik Emme Stone izručuje u vidu neprestanog monologa. Non stop nam narator objašnjava radnju koju gledamo. Naročito je to iritantno u prvom delu filmu (gde je ima i najviše).
Poželeo sam da je nekako moguće isključiti ton tog “komentatora” i fokusirati se isključivo na “igru”. Ne znam da li je ovo bila Gillespie-ijeva ideja ili su neki Dizni idioti-producenti pomislili da je, valjda, publika bar jednako glupa kao oni (producenti) te da im neće biti jasno šta se dešava na ekranu. Naročito je potrebno imati u vidu da ovaj film ima zvanični rejting PG-13 te i da nije baš namenjen najmlađim gledaocima.
Gillepsijev režiserski stil je ovde virtuozan i bukvalno sve bi ste razumeli i bez pojašnjenja/objašnjenja glasa naratora. Slika govori više od reči ne važi u “Zlici”…ne važi jer ne možemo da te “reči” isključimo.
Drugi problem sa “tonom” je muzika. “Cruella” koja i inače traje predugih 134 minuta je jedan od onih džuboks filmova (u kojima se džuboks pokvario pa sve vreme pušta pesme). Tako konstatno, u pozadini dešavanja, kao muzička podloga idu čuveni hitovi iz tog vremena (radnja je smeštena u ’70 god. prošlog veka).
Neke scene su tako i ukomponovane da prate samu pesmu, pa, kao da je u pitanju muzilčki spot, u trenucima kada naiđe dobro poznati refren i scena se pretvara u neki glamoruzni prizor.
I dok je to možda u početku interesantno, kada shvatite da će sve vreme da vas guše muzikom i da će za to iskoristiti pesme koje je valjda svako od nas čuo već mali milion puta a bome i video kako se koriste u nekim drugim filmovima, neće vam baš više biti prijatno. To vam je kao da gledate neki film kod kuće a komšije u susednom stanu priređuju žurku sa glasnom muzikom…i to možda veoma dobrom muzikom ali vi bi ste ipak više želeli da pogledate taj film…na miru.
Ne valja to ni što Dizni očigledno želi da i od ovog proizvoda (a ipak jeste proizvod) napravi franšizu pa su ostavili dovoljno “tragova” za neke eventualne buduće nastavke…”jedva” ih čekamo…
Negde se ispod ove gomile “šminke” koju su, nadam se, stavili tokom postprodukcije krije jedan stvarno zabavan film.
Na skali od (1-6) ocena: 3
