Recenzija za ovaj film je trebala da izađe još na onom starom blogu daleke 2014 godine kada sam ga i pogledao. Pošto nije bila napisana nije ni objavljena. Sada ćemo napraviti potpuni presedan i objaviti tekst koji nije nikada napisan a, dok čitate, u potpunosti će vam biti jasno da ni sada nije…
Režiser i scenarista ovog veoma,veoma dobrog filma je David O. Russel (American Hustle (2013)) a pošto čovek i piše i režira svoje filmove možemo reći da je on jedan od retkih američkih autora (u onom evropskom značenju ove reči za filmske sineaste) koji uspevaju da rade prestižne projekte (ako ne možda po budžetu onda svakako po glumačkoj ekipi koja je uključena).
Kao što već napisah, gledao sam “Silver Linings….” (mislim da se bazira na nekoj knjizi koju sam viđao i u našim knjižarama…ček da proverim…ne….nema toga….nije prevedena….)
pre sedam godina (nastavak rečenice koja počinje iznad slike) i ne sećam se detaljno same radnje te mi oprostite ako negde pogrešim.
Uglavnom, lik kojeg glumi Bradley Cooper (A Star Is Born (2018)) izlazi sa klinike gde se lečio od nekog psihičkog poremećaja i vraća se u svoj dom kod roditelja. Tatu mu glumi Robert De Niro i ovo mu je svakako jedna od najboljih uloga (ako ne i najbolja) iz protekle decenije.
U komšiluku upoznaje devojku/komšinicu (Jennifer Lawrence (Passengers (2016))), na WIKI strani piše i udovicu a tog se detalja apsolutno ne sećam, koja takođe ima svojih (psiho) problema i mic po mic, njih dvoje počinju da se druže i da vežbaju ples sa ciljem da nastupe na nekakvom takmičenju.
E sad, sećam se ja još nekih detalja (nisam vam ja još za staro gvožđe) ali njihovo otkrivanje bi ozbiljno zakoračilo na spojler teritoriju…a to je na ovom sajtu, uvek “no no” !
Ono što pamtim i što je najvažnije za ocenu koja će uslediti jeste da mi je “Silver Linings Playbook” savršeno dobro svirao po “dirkama”… Sećam se da je bilo delova koji su bili urnebesno smešni, delova koji su bili veoma emotivni i da mi je tih 120ak minuta filma veoma prijalo. Kao najbolje romantične komedije (s’tim što ovde često vuče na istinsku dramu) iz žanra u kome su Amerikanci oduvek bili neprikosnoveni…
Takođe, ovo je prvi film u kome sam shvatio da ono levo smetalo iz TV serije “Alias” (B.C.) stvarno ume da glumi…i to veoma dobro. Plus, Jennifer je dobila oskara…
Ako niste gledali…šta čekate….
Na skali od (1-6) ocena: 5-