Jedno od najprijatnijih filmskih iznenađenja iz prošle godine beše “Fragment of Fear”, ostvarenje staro pola veka, za koje, do tog trenutka, nisam praktično znao ni da postoji. “Skinut” nekoliko godina pre, vucarao se po mom HD kao jedan u nizu filmova koji su, sudeći po posteru, baštinili ili bile preteče giallo tradicije…ili barem britanske horor škole.
Oh Boy (što bi rekli Englezi), kako sam se prevario. Naravno, glavni mamac za gledanje beše David Hemmings koji je 1966 godine zablistao u čuvenom “Blowup“-u da bi, meni njegovu najdražu ulogu, odigrao u takođe čuvenom “Profondo rosso” (1975). Gornji poster zajedno sa naslovom “Fragmenti straha” najavljuje nekakvog (serijskog?) ubicu sa kapuljačom što mi je bilo dovoljno da kliknem na download dugme…
Ipak, i više nego skromna ocena na IMDB me je dugo “sprečavala” da ga uopšte pustim…
Film započinje zanimljivom džez muzičkom temom (Johnny Harris) tipičnom za to doba i kroz uvodnu špicu preko (umetničkih) slika dovodi nas do ruševina Pompeja. Završena je špica, završen je i taj kadar iznad istorijskog nalazišta. Prebacujemo se u hotel, gde upoznajemo našeg glavnog junaka Tim Bretta (Hemmings) koji je tu u turističkoj poseti zajedno sa svojom tetkom (koju dugo, dugo, dugo godina nije video). Tim je pisac koji je upravo objavio veoma uspešnu knjigu.
Sledeća scena nam prikazuje grupu devojaka koji obilaze arheološko nalazište. Ova cipela koju vidite pripada Timovoj tetki. Vođa puta (devojka u plavoj haljini) otkriva leš… ubrzo stiže i policija i Tim koji saznaje da je nepoznati ubica zadavio njegovu dragu tetku. Ali ko bi mogao da ima motiv da ubije ovu staru gospođu ?
Sahranu, upravo tu u Italiji, organizuje vlasnik hotela u kome su odseli, dugogodišnji prijatelj Timove rođake. On od njega saznaje da je njegova tetka (udovica i penzioner) dugi niz decenija svog života provodila pomažući bivšim kriminalcima da izađu na “pravi put”. Na grobu pronalazi spomen čestitku organizacije pod imenom “The Stepping Stones”…a onda, sa zvucima ludog ritma…zaista kreće ludilo…. i ovaj film se, nakon ovog prilično standardnog uvoda, pretvara u nešto apsolutno drugačije od onog što sam očekivao… Pogledajte tu scenu…
Nakon povratka u Englesku Tim odlučuje da istraži šta se krije iza ubistva njegove tetke…da li je u pitanju obična pljačka koja je krenula po zlu ili je u pitanju planirani zločin izvršen od strane neke moćne organizacije. Kada počne da se raspituje među prijateljima ubijene (prvo odlazi u starački dom koji je vodila i gde je živela), počinju da stižu i misteriozni pozivi i pretnje da prestane sa tom rabotom.
Richard C. Sarafian režira ovaj film virtuozno, sasvim u skladu sa već pomenutom “divljom” muzičkom temom. Neverovatne stvari i preokreti se dešavaju Tim-u i on polako počinje da gubi vezu sa realnošću. Ali da li je stvarno problem u Tim-u (kao bivši narkomanski zavisnik) ili je realnost toliko uvrnuta da se čini da se čitav svet urotio protiv njega.
Ne želim da otkrivam više detalje zapleta ovog vrhunskog predstavnika tzv. paranoidnih trilera (koji su sedamdesetih naročito bili popularni). Sjajni David Hemmings uspeva da svojom glumom iznesu svu paranoju i užas sa kojim se susreće njegov lik. Sve vreme ćete se pitati, praktično do poslednjeg minuta, da li je Tim jednostavno lud ili se moćna organizacija urotila protiv njega.
U jednom trenutku, negde na polovini filma Tim razgovara sa svojom verenicom Juliet o misteriji u čijem se središtu nalazi i kaže joj, parafraziram: “Ili sam ja lud i sve ovo što ti pričam je moja imaginacija ili je sve istina ? I u jednom i drugom slučaju morala bi biti zabrinuta. Ako sam lud, da li sam ja onda pravi čovek sa kojim planiraš da zasnuješ porodicu ? Ako nisam, svesna si da je svako ko mi je blizak u životnoj opasnosti ?”.
Zbog toga što mi je “Fragment of Fear” svih svojih 90ak minuta izazivao onaj pozitivni osećaj “nervoze u stomaku” (koji odavno nisam doživeo sa nekim skorijim filmom), zbog perfektnog osećaja za tajming majstora Sarafiana koji mora da je bio pod uticajem nekih “opijata” 🙂 dok je ovo snimao, zbog ludačke energije kompozicija Johnny Harrisa, zbog Davida Hemmingsa koji je maestralan…sledi ocena koju će dobiti….
Na skali od (1-6) ocena: 5
