Nadam se da će ovaj izuzetan film (iz mnogih razloga) promeniti nešto u sadašnjem, (više)decenijskom, holivudskom trendu. Rekoh, nadam se, ali razum zna da od toga ništa nema…
Vidim da je “Wrath of Man” izazvao pomešane (il’ što bi rekli Amerikanci, mixed) kritičarske reakcije, od prezira (većina) do divljenja (manjina). Takođe, zbog ovog kovid sranja, nikada nećemo znati koja bi mu bila realna zarada na bioskopskim blagajnama.
U pitanju je, neka vrsta rimejka, francuskog “Le convoyeur” (2004) od koga je uzeo temeljne tačke ove mračne osvetničke odiseje, ali je scenario (Guy Ritchie, Ivan Atkinson, Marn Davies) od uloge Jason Statham napravio totalno drugačiju verziju antiheroja nego što je taj lik bio u originalu. Kada na to dodamo način na koji je Guy Ritchie (The Gentlemen aka Gospoda (2019)) ovo režirao, možemo reći da su “Dani gneva” ipak njegova originalna vizija i njegov, svakako, najozbiljniji film u karijeri.
“Wrath of Man” započinje pljačkom oklopnog vozila/kamiona za prevoz novca. Ritchie nam kompletnu pljačku prikazuje u jednom dugačkom, gotovo statičnom, kadru, sa pogledom iz unutrasnjeg dela vozila, gde mi (publika) može videti samo neke delove pljačke a najviše informacija saznaje pomoću zvuka i dijaloga koje izgovaraju pljačkaši. Čuvari iz kamiona, zajedno sa jednim civilom bivaju ubijeni.
U sledećem kadru “nalećemo” na krupni plan Patrick “H” Hill-a (Jason Statham-a), koji stoički mirno, bez emocija, sluša “dosadnog” supervizora Terry-a (uvek dragi Eddie Marsan (Happy-Go-Lucky (2008))) koji mu objašnjava kako će izgledati njegov prvi radni u “Fortico Security” (njima je pripadalo opljačkano vozilo). Po zvaničnoj biografiji, gospodin Hill je radio dugi niz godina u sličnoj kompaniji u Evropi, razveden je (bez dece) i poseduje dovoljne kvalifikacije za ovaj posao.
Sledi upoznavanje sa kolegama a mi, kao i oni, saznaju da gospodin “H” ne voli mnogo da priča…ali zato, kada je to potrebno, ume da sačuva svoju pošiljku novca, na najefikasniji i najsmrtonosniji način, koji se neće nimalo svideti pljačkašima, jer će ih sve do jednog pobiti.
Osim da je veoma sposoban, brzo ćemo saznati da je “H” i izuzetno besan, ili, da bude u skladu sa nazivom, gnevan… i da mu ovo nije samo posao, ovo je njegova osvetnička misija. Koje tajne krije i šta vas sve očekuje nakon ovih prvih desetak minuta, molim vas, otkrijte sami tako što ćete pravac bioskop…
Okej, sve je to lepo (i sto puta viđeno) ali zašto si rekao da je ovo izuzetan film ?
Oni koji očekuju da je ovo još jedan zabavan akcijaš u stilu prethodnih Ritchie-vih filmova biće, sasvim moguće, veoma (ne)prijatno iznenađeni.
“Dani gneva” su izuzetno brutalan i mračan film. Toliko mračan, da, kako se radnja odvija i približava finalu, upitao sam se da li će stvarno ići do kraja, da li će Ritchie ovim svojim antagonistima (jer u filmu nema pozitivaca) stvarno dati onakav kraj koji zaslužuju, da li će biti dosledan… I odmah da vam kažem, u mnogo čemu, bio je i više nego dosledan.
Postoji engleski termin za ovakvu vrstu filmova koji nisam u stanju da prevedem na dobar način pa ću ga iskoristiti u originalnom obliku. “Wrath of Man” je gritty, krvav i maksimalno nasilan, onakav tip filma koji je danas praktično zabranjen da izađe iz holivudskih studija.
Svojom estetikom podseća na dela iz (verovatno najznačajnije i najslobodnije dekade američkog filma) sedamdesetih godina.
Nisu “Dani gneva” delo bez mana. Napr. pođimo upravo od tog naslova koji su naši distributeri iskoristili. On svakako bolje zvuči od “Gnev muškarca” ili sl. ali originalni naziv suštinski definiše ovaj film. Ženski likovi su gurnuti u ilegalu, praktično ne postoje, i sve što gledamo, ovaj kompletan ciklus krvi, mesa i osvete, vodi se muškim (zlim) porivima. Ne može se napraviti ženska verzija ove priče…iz prostog razloga što žene ne umeju biti ovakve “životinje”.
Takođe, sasvim je moguće da su neki od vas pomislili da su “Dani gneva” ovaj film
ili možda ovaj:
mada, verujem da je najveći broj među vama, upravo kao i ja, pomislio da je neko konačno napravio film o životu naše najveće živuće novinarke sa ovih prostora (rekao bih čak i van prostora…do vasione)
Takođe, “Wrath of Man” ima jednu tipičnu caku iz većine Ritchievih filmova. To su oni momenti kada on, u sred neke radnje, napravi (flešbek) skok ka događajima iz prošlosti, koji nam otkrivaju motive za postupke određenih likova, ali istovremeno unose i (ovde na sreću veoma malu) konfuziju, naročito kada iz tih skokova usledi skok ka nekoj drugoj vremenskoj tački a ne povratak u onu iz koje je sve počelo.
To definitivno remeti ritam filma ali sa druge strane, uspeva da nam, dodatno oslika kompleksnost karaktera, koji bi, u nekom drugom filmu, verovatno ostali na nivou skice (dobar/loš).
E sad…možda je sasvim moguće da ovakvih gritty filmova i sada ima pregršt, da u stvari totalno pogrešno tumačim “navodnu” ozbiljnost i mračan put kojim nas vodi Ritchie i Statham, da to što kažem da je ovo najbolji Stathamov film (u glavnoj ulozi) koji sam pogledao samo trtljanje nekog tipa (koji stvarno) i nije pogledao puno njegovih filmova…možda sam totalno omanuo u proceni…ali, tokom tih 118 minuta, često sam sam sebi govorio…ovo ću morati da pogledam još jednom…jer, možda je i bolji nego što sad mislim…
Na skali od (1-6) ocena: 5-
