Kada sam pre nekoliko godina saznao da se snima film pod nazivom “Žena na prozoru”, koji nije inspirisan pesmom Bijelog Dugmeta o Selmi već je omaž Hičkokovom “Prozoru u dvorištu”, bio sam, što bi rekli ovi koji vole Selmu, već spreman da se ukrcam u taj voz (doduše bez kofera). Pogotovo što je to, već u najavi, bio prestižni triler sa nekoliko velikih glumačkih zvezda i sa priznatim režiserem Joe Wright-om (čiji filmografiju poznajem ali eto nisam imao priliku da pogledam ni jedan njegov “uredak” do ovog).
Prolazili su meseci i godinA, na “Ženu prozor” već sam zaboravio, kada je osvanula, čini mi se krajem prošle Kovid 2020 god., vest da je Netflix otkupio prava za ovaj film i da će se pojaviti online na njihovoj platformi bez prilike da je pogledamo u bioskopima. To mi uopšte nije delovalo sumnjivo, čak naprotiv, beše mi to sasvim logično rešenje za ove naše Kovid neprilike.
Ozbiljni trileri se uglavnom više i ne snimaju te film u kome glume Amy Adams, Gary Oldman, Anthony Mackie, Julianne Moore i napr. Jennifer Jason Leigh između ostalih, mora biti poslastica namenjena ljubiteljima ovog žanra. Plus, adaptaciju istoimenog bestselera A. J. Finn-a, radio je Tracy Letts kojeg verovatno prepoznajete kao glumca (i ovde glumi psihijatra glavne junakinje) ali čovek je pre svega veoma uspešni brodvejski dramski pisac, njegov “Avgust u okrugu Osejdž” se dugo igrao u Atelju 212.
Pitate zbog čega ovoliki uvod i zašto kružim kao kiša oko Kragujevca (sem kada ne kruži) ? Pa i nemam puno lepih stvari da vam kažem o ovom filmu.
Amy Adams glumi dečijeg psihologa Annu Fox, koja, nakon traume (pokušaj samoubistva?), živi sama u ogromnoj kući na Menhetnu. Ima agorofobiju te ne sme da izlazi van stana a uzima i terapiju koja se sastoji od pregršt pilula za lilula… Lekove meša sa pićem i prosto, kada je vidite, odmah shvatate razloge zbog čega ju je muž, zajedno sa malom ćerkom, napustio. Doduše, sa suprugom (Anthony Mackie kojeg ipak ne znate iz onog “Sokol ga nije voleo” već je u pitanju neki drugi soko) se čuje svakodnevno.
Njemu najviše voli da opisuje i prepričava dešavanja iz komšiluka, iz zgrade preko puta, na koju njeni prozori gledaju. Voajerisanje komšija je i jedina zabava naše Fox Anne, a novi materijal za taj njen hobi, pružiće joj familija Russel koja se doseljava u stan preko puta.
Vremenska linija u “The Woman in the Window” prati dešavanja dan za danom, tako da, u ponedeljak stižu Russelovi, a već u sredu dešava se stravičan događaj kojem je Anne svedok…ili barem misli da je svedok. Jer, lekovi pomešani sa pićem, uz njeno pshihotično duševno stanje (i Wright-ovo namerno i povremeno haotičnu režiju koja nam reprezentuje untuarnji duševni nemir Anne Fox) ne odaju ustisak kredibilnog sagovornika, kako će policija brzo zaključiti.
Nameno sam preskočio nekoliko ključnih stvari iz tih prvih 30ak minuta filma jer su vam oni i najbolji deo. Dok se “The Woman in the Window” drži svojih uzora (a i baš je lepo što nam režiser praktično u prvom kadru prikazuje delić već pomenutog Hičkokovog klasika) ovo je gledljiva priča. Možda vam tada, pomalo, smeta preglumljivanje Amy Adams ali ono jeste u skladu sa njenim likom i naročito u skladu sa daljim tokom priče.
Taj dalji tok priče sve svoje karte ulaže u (ne)očekivani twist na sredini filma, bukvalno takav da vam i ona dobra volja koju ste imali do tada, začas iscuri sa pitanjem “a zašto…zar su morali baš ovo, ovako, da urade ?”. Deluje taj preokret nezgrapno i teatralno (a tako je, kao scena iz pozorišta pred kraj prvog čina, i režirano i odglumljeno) i sve nakon njega, osim što je usiljeno i nezanimljivo, gotovo da je i negledljivo.
Taj twist niti pomera priču u drugom smeru niti unosi neku novu dinamiku već jednostavno ubija tenziju, zaustavlja dešavanja, i neko vreme provodimo u “čekanju” da se ovaj voz ispao iz šina ponovo vrati na kolosek. Kada se konačno i vrati shvatićete da bi možda bilo bolje da ste putovanje nastavili taksijem…daleko od ove katastrofe.
Kako sam tek nakon gledanja saznao, produkcija “Žene na prozoru” je prošla mnogo toga lošeg, od nemila do nedraga. Kažu da su morali, nakon veoma loše primljene test projekcije, da dovode druge scenariste da doteraju i izmene priču, neke dodatne scene su snimane i izmenjen je kraj. Mogu samo zamisliti našta je ovo ličilo bez tih izmena ako je ovako ispalo nakon.
Premijera je bila zakazana za 2019, pomerena je za 2020 kada je zbog epidemije otkazana, i na kraju je Netflix uleteo i otkupio film. Verujem da su ljudi u 20thCenturyFox-u (tj. sada Disney) bili prezadovoljni što su se rešili muka a Netflix srećan što će nama, neobaveštenima, uvaliti ovaj mućak…
Ne gubite vreme…ne naginjite se ka ovom prozoru…
Na skali od (1-6) ocena: 2
