Ako ništa drugo lepo je videti da je talentovani Alexandre Aja ( Crawl aka Plen (2019)) ponovo, posle više od decenije, snimio film na svom maternjem, francuskom, jeziku.
U pitanju je još jedan tzv. “high concept” film kojih, čini mi se, ima baš mnogo u poslednjih nekoliko godina, naročito u SF. Za one koji ne znaju, “high concept” što bi bukvalno preveli kao “visoki koncept”, su oni projekti koji imaju jednu, veoma zgodnu, ideju koja se može prepričati otprilike u jednoj rečenici i koja se lako može “prodati” glavešinama u filmskim studijama.
Napr. “Park iz doba Jure” se zasniva na ideji da je moguće klonirati dinosauruse, “Speed (1994)” premisa nam kaže da je u pitanju autobus koji ne sme smanjiti brzinu ili će eksplodirati bomba itd…itd..
Često se takve ideje koriste u filmovima sa skromnim budžetima jer je dovoljno imati dobru ideju i dobrog glumca pa ćeš uspeti napraviti nešto interesantno.
Eto, pre samo nekoliko nedelja premijerno je upravo na Netflix-u prikazan “Stowaway (2021)” koji takođe upada u “high concept” filmove, tamo je grupa astronauta suočena sa nedostatkom kiseonika na njihovom svemirskom brodu.
U “Oxygen”, kao što mu naziv kaže, takođe je problem nedostatak kiseonika, ali ovog puta, imamo ženu koja se iznenada budi u medicinskoj kriogenoj komori, sa samo 35% preostalog kiseonika u njoj. Ako ne uspe veoma brzo da nađe izlaz ugušiće se. Radnja je smeštena u neku našu blisku budućnost.
U glavnoj ulozi je Mélanie Laurent koja, osim što ima finu internacionalnu karijeru te je moguće prepoznajete i iz nekih holivudskih filmova, ovde i fino glumi. Osim što je njen lik u film u nezavidnoj situaciji, i ona kao glumica se nalazi u sličnoj, jer mora na sebe preuzeti i izneti svu dramu priče tako što će praktično ležati čitav film. Na sreću, Laurent je dorasla ovom izazovu.
I Aja, onoliko koliko mu “prostor” dozvoljava, solidno obavlja svoj deo posla. Problem je u scenariju Christie LeBlanc. LeBlancov priča nije loša ali je prilično generična. Iskusni gledaoci će mnogo pre nego što to naša junakinja otkrije znati kojim putem nas vodi LeBlanc. Bez nekih većih iznenađenja, 100ak minuta “Oxigen”-a je predugo. Sa skraćivanjem nekih desetaka minuta i određenim pretumbacijama u redosledu priče, moguće je da bi ovo bio bolji film. Efektniji svakako.
Na skali od (1-6) ocena: 3-/2+
