U ovom filmu je naša Anđa (Maleficent aka Grdena (2014)) vatrogasac. Odmah su to iskoristili za bombastične naslove poput ovog donjeg.
Ali da li je to samo zgodan naslov članka ili je stvarno ovde Anđa vatrena, tj. u top glumačkoj formi ? Pre toga, i kad smo već kod drugih sajtova, evo šta stoji na našem cineplex sajtu.
https://www.cineplexx.rs/movie/oni-koji-mi-zele-smrt/
Ovaj, crveno zaokružen, sadržaj filma nije uopšte tačan. Mislim, jedino što je tačno jeste da je maloletni dečak svedok brutalnog ubistva. Ostalo su bulažnjenja nepoznatog autora koji očigledno nije gledao film.
Taj dečak (Finn Little) se našao u nebranom grožđu (što je inače užasno glupi izraz koji samo tupani poput autora ovog teksta mogu iskoristiti za opis te tragične situacije u kojoj se obreo mališan). Na putu do škole, njegov otac, računovođa, shvata da je u ozbiljnoj opasnosti. Umesto do škole, otac i sin produžavaju dalje..što dalje.
Odmah na početku filma, vidimo kako zamenik tužioca nikada neće završiti svoje tuširanje jer mu se na vratima doma pojavljuje duo profesionalnih ubica. Veoma temeljni u svom poslu postaraće se da od tog doma i tužiočeve familije ne ostane ni cigla ni nokat.
Sledeća meta je dečakov otac koji je, kao foreznički računovođa, otkrio da se neki veoma moćni ljudi bave veoma nečasnim stvarima.
Krajni cilj bekstva su šume u Montani i gradić u kome živi dečakov ujak (brat pokojne majke…dečakove… što mu onda dođe šurak računovođi). Ubrzo, više i neće biti bitno ko je kome šurak jer će u zasedi,avaj… i dečakov otac nastradati.
Naš hrabri klinac (dečak) ipak uspeva da izbegne zlehudu sudbinu(duo ubica) i beži niz potok a pravo kroz šumu. A u šumi (a gde drugde bi bila Grdena) naići će na Hannah-u (Angeline Jolie Maleficent: Mistress of Evil aka Grdana – Gospodarica zla (2019)). Hannah, u osmatračnici sa gornje slike, provodi samotne dane, pokušavajući da zaboravi traumatične događaje od prošle godine. Usput, promatra da li negde šuma gori.
Kreće borba na život i smrt sa ubicama a dodatnu opasnost donosi požar koji će početi da prži sve pred sobom…
Ma koliko vam ono moje prepričavanje malopre zvučalo komplikovano u pitanju je veoma jednostavna priča. Od početka znamo ko su dobri i loši momci i samo je potrebno da se fokusiramo na akciju…i požar.
Hajmo prvo na dobre stvari.
Duo ubica (zovu jedan drugog brate a nisu Zemunci…čekaj bre malo…sada vidim da na wiki stranici kažu da su u pitanju otac i sin (?)…svašta…zakleo bih se da sam čuo u bioskopu “brate”) je ovde predstavljen kao tim profesionalaca koji svoj posao obavljaju maksimalno profesionalno. Bez osećanja…bez milosti… bez grešaka (bar do jednog trenutka). Stvarno su oličenje smrtonosne opasnosti.
Priroda. Najveći deo filma je smešten u Montani. i verujem da gledaocima koji će ovo ipak odgledati na malom ekranu utisak o spektakularnom eksterijeru beskrajnih šumskih prostranstava delovati manje ubedljivo. A stvarno jeste. Naročito što je u stvari umesto Montane kompletno sniman u Novom Meksiku.
“Oni koji mi žele smrt” ima i nekoliko izuzetno uzbudljivih sekvenci. Ima i one trenutke u kojima prosto poželiš da aplaudiraš nekom akteru sa velikog platna. Nažalost, ni jedan od tih trenutaka ne uključuje gospođicu Jolie.
To apsolutno ne znači da je ona ovde loša. Savim je korektno iznela svoju ulogu. Jednostavno, scenario a vala i režija, ne daje joj previše materijala da se nešto posebno istakne (u smislu da zasluži aplauz). Što je možda, na neki način, i dobro… njen lik ovde i jedini deluje kao neka stvarna osoba… a ne neko iz nekog filma.
Što se tiče mana….nije da ih nema. Taylor Sheridan je ovde, pre svega, zadužen za režiju. Čini mi se da je mnogo bolji kao pisac (vidi Sicario). Sheridanova režija vrluda između sekvenci nabijenih istinskim adrenalinom sve do nekih ravnih kao panonska nizija…
Glavni problem je scenario. Smestio je svoje junake i negativce na pravo mesto u pravo vreme ali, uglavnom, nije uspeo da im podari i neke vredne dijaloge. Svi razgovori se svode na uobičajene jeftine rečenice koje smo slušali milion puta u milion sličnih situacija. Ima ona jedna scena kada ostareli šerif odbije telefonski poziv svoje žene. E, upravo takvi kratki “one liner-i” nedostaju.
Takođe trojka scenarista (među njima je i Sheridan) nije odolela da se par puta posluži i sa nekim neobjašnjivim (u smislu pa dal je moguće da se tako ponaša) “trikovima”… naročito u završnici.
A i to samo finale, pred odjavnu špicu, nekako je mlako…nedorečeno…
Na skali od (1-6) ocena: 3
