Ni originalna Pirana nije bila nekakvo remek delo ali svakako nije zaslužila da ima onakav rimejk (Piranha 3DD (2012)).
Snimljena 1978, na talasu uspeha Spilbergove “Ajkule” (1975) kao samo još jedan u nizu filmova koji su pokušali da izazovu masovnu paniku i strah gledaoca od vode (ovog puta reke) a da istovremeno zarade fine para na blagajnama, uspela je da daleko prevaziđe očekivanja Rogera Cormana (producenta) i Joe Dante-a (The Burbs (1989)) koji je film i režirao i montirao. Ako dodam da je scenario napisao John Sayles koji će kasnije postati prestižni scenarista i filmski režiser oskarovskog materijala možda vas uspeh “Pirane” i neće čuditi. Ali tada, 1978, to niko nije mogao predvideti.
Kada, slučajno, genetski modifikovane pirane budu puštene u sliv reke koja vodi pravo do dečijeg odmarališta i novo otvorenog vodenog parka zabava može da počne.
Nemojte misliti, na osnovu gornje slike, da su “Pirane” nekakav strašni horor. Ne, naprotiv…ako ga gledate kao ozbiljno ostvarenje nećete u njemu moći uživati. Ovo je, pre svega, neka vrsta parodije, crnohomurne zezancije na račun sličnih filmova, dovoljno svesna da, kada treba, bude i horor a da opet nikada ne pređe ni u pravu parodiju.
Osim toga, Dante je “Piranu” vrhunski montirao i sklepao koristeći sve moguće filmske trikove pomoću kojih će sakriti da je budžet tek nešto veći od 600 000 $.
“Pirane” su na kraju zaradile 16 miliona dolara. Stivenu Spilbergu se film posebno dopao (postoji priča da je upravo zbog njegovog stava Universal odustao od potencijalne tužbe i zabrane da se ovaj film pojavi u bioskopima u godini kada su planirali da puste “Ajkulu 2”).
Sayles i Dante će 1981 godine ponovo zajedno raditi na jednom, ovog puta stvarno, malom remek delu u podžanru sa vukodlacima, “Zavijanje aka Howling” a onda je 1984, Joe Dante snimio “Gremline” i sve dalje je bilo istorija.
Zanimljivo je da je nastavak ovog filma iz 1982 godine režirao, kao debitant, neki tip po imenu James Cameron.
Na skali od (1-6) ocena: 3
