Ovo je nova rubrika posvećana glumcima (kada kažem glumci mislim i na glumice). U njoj ću predstaviti sedam (7) uloga po kojima ih pamtim. Znači ne moraju biti njihove najbolje već meni najdraže...
Počinjemo sa Charlton Hestonom (1923-2008) ne zato što mi je omiljen već zato što je bio dugogodišnji republikanac, čovek koji je podržavao američke intervencije po svetu, predsednik NRA i bolestan od alchajmera…
Šalu (glupu) na stranu…krenimo:
7) Mike Vargas u “Dodiru zla aka Touch of Evil” (1958)
Uvek mi je bilo fascinantno u ovom, pomalo zaboravljenom, klasiku Orsona Velsa, kako su Hestona “obojili” u Meksikanca 🙂
6) Mikelanđelo u “Agoniji i Ekstazi aka The Agony and the Ecstasy” (1965)
Ko bi drugi mogao da glumi Mikelanđela ako ne Čarlton Heston :). Istorijski spektakl kakvi se više ne snimaju
5) Kardinal Rišelje u “Tri musketara” i “Četiri musketara” (1973/1974)
Njegova uloga ovde nije velika (mada je veoma bitna) ali mi je ovaj duo fimova Ričarda Lestera veoma drag…inače “all star” ekipa je u ovoj, tada duologiji, mada ima i još jedan nastavak…
4) Ben Hur u “Ben Huru aka Ben-Hur” (1959)
Superspektakl i dalje u mnogo čemu neprevaziđen…
3) Nevil u “The Omega Man” (1971)
Pre Vil Smita (“Ja sam legenda”) a nakon Vinsenta Prajsa (“Poslednji čovek na Zemlji”) pojavila se ova verzija čuvenog romana Richarda Matessona “Ja sam legenda“. Mada sam film i nije nešto (budimo realni 🙂 ), dugo mi je ostao u sećanju od trenutka kada sam ga pogledao kao klinac. Sam Čarlton mi se i nije toliko urezao u memoriju koliko oni sedokosi vampiri i ultimativna sumorna završnica filma.
2) Džejson Kolbi iz serije “Kolbijevi” (1985-1987)
Pretpostavljam da većini ova uloga nije bila ni na kraj pameti ali meni je Dinastija uvek zauzimala posebno mesto u srcu. Kolbijevi nikada nisu uspeli da ostvare ni približan uspeh kao original iz koga su spin-off-ovani ali kada se, u istom kadru, pojavio Heston pored Džona Forsajta to je bio momenat u istoriji televizije koji bi se mogao opisati kao trenutak (koji se nikada neće desiti) u kome bi Ronaldo i Mesi zaigrali u istom timu…
1) Mojsije u “10 božijih zapovesti aka The Ten Commandments” (1956)
Naravno, glavna asocijacija na Čartlon Hestona (pravo ime John Charles Carter) uvek mi je bio njegov Mojsije. Taj spektakl sam prvi put gledao u bioskopu “Central” u Zemunu (ali možda beše i “Sloboda”) i sećam se da je projekcija imala obavezni prolog i pauzu između dva “čina”.
Stolice u tim našim starim bioskopima bile su drvene ali sedenje na njima 220 minuta uopšte mi nije smetalo…
