O Golcondi, mojoj istoriji sa “Magičnim vetrom” i o starijim epizodama možete čitati u prethodnim tekstovima. Ako ste, a siguran sam (kao što sunce izlazi u ponoć a mesec je planeta) da jeste, pažljivo pratili moja razmišljanja o Magičnom Vetru, trenunto sam u fazi da me priča o Hoganu sve više nervira i da smatram da je konačno vreme da se, na jedan ili drugi način, konačno razreši.
25: Maska boga ljudoždera – Neda i Poa na početku epizode napada indijanac sa “opasnom” maskom na glavi. To je samo uvod u priču o Sijuksima i Vranama i sukobu koji preti da se pretvori u veliko krvopoliće
Generalno, u ovom trenutku (a to mislim na epizode o kojima pišem) u svetu “Magičnog vetra” najstandardnije po kvalitetu su epizode koje se bave pretežno indijanskim problemima te je i ovde takav slučaj. Tako je i “Maska boga ljudoždera” sasvim korektna priča u klasičnom vestern maniru. Mali pad doživljava pomalo zbrzanom i neveštom završnicom ali i takva zaslužuje ocenu koja sledi
Na MV skali od (1-5) ocena: 3-
29: Žena s portretom… – Kakvo je poreklo Hoganovog uspeha? Poznavajući priču, nema mesta sumnji da u osnovi njegovog bogatstva leži nečija patnja i muka. Da bi došli do dokaza protiv svog protivnika, Magični Vetar i Po će morati da posete sumorno prebivalište gde se među leševima i pod maskom ludila plete smrtonosna zavera protiv tužne i usamljene žene u zatočeništvu. Hoganove supruge, čije je jedino društvo portret njene majke.
Moram vam reći da mi je prilično pretenciozno zvučao gornji sažetak epizode “Žena s portretom”, inače tekst pozajmljen od izdavača, kada na kraju pročitate ovu priču. Jer, ta “patnja i muka” je ovde iskorišćena da se stvori zaplet u rangu prosečnih Hammer filmova u kojem bi i neiskusan čitalac već negde na početku morao shvatiti kuda sve to vodi. Osim što je predvidljiva, epizoda 29., opet iskorišćuje Hoganovu sagu da nam otkrije detalje iz njegove prošlosti koji nam i nisu toliko interesantni a služe samo zato da se ta saga dodatno produži.
Na MV skali od (1-5) ocena: 2
30: Šado – Boja njegove kože je bela, ali u njemu kuca srce Apača. On je Šado i jaše prerijama kako bi pronašao ubice svoje žene koje su ubili lovci na skalpove, predvođeni okrutnim Titom Pejnom. E, sad: Šado zapravo ne postoji, tačnije on je glavni junak priča koje je Po napisao, a lik je inspirisan njegovim prijateljem Magičnim Vetrom. Ali na Zapadu je granica između stvarnosti i legende poprilično neizvesna, tako da, kada se Tito Pejn vrati među žive, Šadu ne preostaje drugo nego da ponovi sve kao i ranije…
“Šado” je već znatno zanimljiviji, pre svega drugačiji, korak u svetu Magičnog Vetra. Zanimljiva (ali ne i originalna jer mi odmah pada na pamet jedna Zagorova epizoda u kojoj takođe jedan pisac piše fiktivne priče ) premisa ovde je dodatno ispunjena stvarno interesantnom galerijom likova. Problem je što se ovde bavimo opet nekim nepoznatim delovima Nedove prošlosti (koliko dugo će koristiti taj fazon) ali i strukturalno kako je samo finale epizode izvedeno. Uprkos tim manama, jedna od boljih dosadašnjih epizoda MV.
Na MV skali od (1-5) ocena: 3+
