Ne morate biti preveliki ljubitelj filma pa da vam ime Paul Newman-a u naslovnoj ulozi ne otvori odmah apetit za gledanje ovog ostvarenja iz 1966 godine.
Plus tu je i Lauren Bacall. Hajde što je Lauren legenda, već je, ova (i tada) filmska ikona, “upotrebljena” kao direktni omaž na onaj period noir detektivskog filma kada je Lauren sa svojim partnerom Humphrey Bogart glumila u nekoliko kamen temeljaca ovog žanra a vala i sedme umetnosti.
Naravno, mislim pre svega na “Veliki san” (1946) u kome je gospodin Bogart Filip Marlou (Philip Marlowe). I sam (autori, producenti, protagonisti…) “Harper” uopšte ne krije svoju inspiraciju i težnju da eto, tih ’60ih, pokuša da revitalizuje taj filmski podžanr i učini ga opet savremenim.
Sve ove gornje informacije možete pronaći u roku od par sekundi jer su, uglavnom, deo svakog teksta na temu ovog filma. Ono što tamo ne piše jesu moje lične impresije…koje slede…i zbog kojih…znate i vi sami….bar jednom u deset godina svratite na ovaj sajt…
[my_movie_db id=26268]
Znao sam, naraFski, da je Paul Newman glavna zvezda ali pojma nisam imao da u “Harperu” to zvezdano nebo popunjava još čitav niz poznatih glumaca (Robert Wagner, Janet Leigh…)…dakle, prvoklasna postavka…
Filmski manijak poput mene je počeo da balavi kada je ugledao na špici scenaristu William Goldman-a i snimatelja Conrad Hall-a, koji su pak, već pomenuti kamen temeljci, svaki u svojoj oblasti.
Supruga jednog bogataša koji nije omiljen ni kod te supruge (Lauren Bacall) a ni kod drugih biližnjih, unajmljuje detektiva Lew Harper-a (Paul Newman) da pronađe njenog nestalog, i nevoljenog, muža.
Nestao je, prema rečima njegovog ličnog pilota (Robert Wagner), kada je sleteo u L.A. na putu iz Las Vegasa. Kaže, Wagner, da ga je pokupila crna limuzina i odvezla u nepoznatom pravcu.
Taj multi milioner (po imenu) Ralph inače i ima običaj da nestane po par dana, odajući se raznovrsnim porocima.
I Ralphov-a mlada ćerka (Pamela Tiffin) a i njegova potencijalna udovica, više su zabrinute za to šta će ovog puta taj “ludi” milioner učiniti nego stvarno za njegovu sudbinu. Napr. jednom od skorijih prilika, Ralph je poklonio “planinu” ludom poroku/guru-u (genijalni Strother Martin (Sssssss (1973)).
Kao u svakom dobrom krimiću (a ovaj jeste dobar) naš detektiv Lew Harper vrlo brzo otkriva da se iza Ralph-ovog nestanka krije daleko podmuklija istina nego što su bile početne pretpostavke.
Sve je inače bilo sjajno na toj uvodnoj špici osim imena režisera Jack Smight-a. Ko je, stotinu mu gromova i jelenskih rogova, Jack Smight upitah se na početku filma…a kako je film klizio ka završnici…shvatih zašto mi je to ime totalno nepoznato.
Jednostavno, Smight Jack i nije neki režiser.
Jeste da je ovo tek prvi pravi scenario Williama Goldman-a (koji će nekoliko godina kasnije dobiti prvog oskara za “Buč Kasidi i Sandes Kid” u kome je opet Pol Njumen i neki lik po imenu Robert Redford) i da će Conrad Hall (Fat City (1972)), u nastavku izuzetne karijere, tek postati jedan od najcenjenijih holivudskih filmskih snimatelja, ali svi oni su već ovde pokazali svoje majstorstvo.
Dijalozi su povremeno (i istovremeno) inteligentni i duhoviti, fotografija je često spektakularna (naročito u totalima i eksterijerima) a Paul Newman, od prvog do poslednjeg kadra emituje strašno pozitivnu energiju (Harper se ovde vrhunski zabavlja i u najopasnijim situacijama). Newman-u se pridružuju i ostali raspoloženi glumci.
Problem je što Smight izgleda da nije imao osećaj/talenat da sve ove talente okupljene na jednom mestu, jednostavno pusti kada to treba ili i obuzda kada je to takođe potrebno.
Zbog toga “Harper” ima problema i sa tempom i sa stilom jer Smight nije znao kakav, u stvari, ovaj film treba konačno da izgleda.
U nekim sigurnijim, veštijim rukama, od ovog materijala nastao bi klasik…
Ovako, “Harper” ostaje svakako film koji zbog svoje zvezdane postave iza i ispred kamere vredi videti ali sa ipak skromnijim krajnjim dometima od očekivanih.
Na skali od (1-6) ocena: 3 +
recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka
