Mada reklamiran a od nekih kritičara i prozvan kao “Škotski Broadchurch” ova mini serija (4 epizode) to svakako nije. Štaviše, bilo kakvo poređenje u tom smeru mu ide na štetu.
Najzuslužniji za to (poređenje) je svakako njegova glavna zvezda David Tennant (Broadchurch (2013-2017) post mortem). Ovde on glumi totalno drugačiji lik, štaviše glavnog osumnjičenog.
Verujem da mu je prijalo da može da priča sa svojim originalnim škotskim naglaskom.
Priča je smeštena u malo, na izgled (kao i svaki put), idilično škotsko mestašce u kojem svako svakog zna i svako se svakim druži.
Jednog lepog dana, nakon gradske proslave, prijatelji (dva bračna para sa ukupno petoro dece) se razdvajaju i odlaze, svako svome, domu voljenome.
Nakon tragične, vatrene noći, ostaće jedan bračni par, jedan udovac i dvoje dece. Tragedija na kub…
A krivac je ili mrtva majka koja je patila od postporođajne depresije ili preživeli otac, poštovani seoski lekar i stub društva.
Jer, bez ikakve sumnje, požar je podmetnut i ne samo to…ćerkice su ubijene/otrovane i pre nego što je dim stigao do njihove sobe.
Užas na kvadrat, tragedija na kub, drama na koren i misterija u minusu…
Jer, prilično manipulativno scenaristkinja Daisy Coulam gradi ovu priču. Dok su prve dve epizode prožete tragedijom i posledicama, kada se krene u taj, misterija/razotkrivanje deo shvatamo da Daisy i nije baš mnogo vodila računa o nama gledaocima.
Na primer. U jednom trenutku, advokatkinja optuženog doktora će mu reći da postoji i neki drugi dokazi protiv njega osim jednog, pokazaće se prilično klimavog da ne kažem lažnog. To i nije problem koliko je problem što i mi, gledaoci, tada saznajemo da postoje ti nekakvi drugi dokazi.
Istovremeno, kao i u svakoj priči gde postoji samo dualni problem (ili jeste ili nije), otkrivamo i neke detalje koji ukazuju da je doktor nevin ali to sve deluje veoma traljavo i nevešto.
Kada, na kraju, saznamo šta se tačno odigralo te kobne noći, ostaje da se pitamo da li je ovakav scenario zaista bio moguć i da li je stvarno očekivano da niko živ ne zna izistinski šta se dešava iza četiri zida svojih najbližih.
Cush Jumbo, inače sasvim pristojna glumica koju volim da gledam u “Good Fight”, nekim neobičnim, upotrebiću opet tu reč, traljavim rakursima i kadrovima tokom serije deluje, svojom glumom, prilično amaterski i veštačko.
Njeni zabrinuti pogledi i zbunjujući osmesi samo smetaju i deluju kao da su otrgnuti iz neki indijskih/meksičkih sapunica.
Problematični scenarijo, koji se suštinski, veoma površno bavi nekim važnim temama ne doprinosi boljem utisku.
Na skali od (1-5) ocena: 2 +
