Rob Williams je autor scenarija, Niall MacCormick je režiser sve četiri epizode a Kelly Macdonald i James Harkness naprosto briljiraju kao žrtve i zločinci (ili obrnuto) u izuzetnoj psihološkoj drami “The Victim” koju jednostavno ne smete propustiti.
Ova škotska sumorna priča (snimljena za BBC) započinje u jedno obično, Halloween veče, kada vozača autobusa, smušenog ali dobroćudnog Craig Myers (oca šestogodišnje ćerke) na pragu doma, napadne i gotovo do smrti prebije osoba skrivena ispod kostima Kosača (za Noć veštica).
Na mesto zločina stiže inspektor (stari dobri John Hannah) koji veoma brzo otkriva (doduše tako štu mu to javi Craig-ova supruga) da je uzrok napada javna objava na društvenoj mreži u kojoj je Craig Myers označen kao ubica deteta Eddie J. Turner koji je, pre 14 godina, na najužasniji način izmasakrirao sina bolničarke Anna Dean.
Anna postaje glavna osumnjičena ne da je samo autor objave već i osoba koja je podstakla napadača na ovaj pokušaj ubistva.
Da li Craig Myers Eddie J. Turner i da li roditeljska bol opravdava uzimanje pravde u sopstvene ruke neka su od pitanja kojima se bavi ova mini serija.
“The Victim” nije savršeni tv produkt. Činjenica je da je, uprkos tome što samo ima, za ovu priču, idealne četiri epizode, Rob Williams morao da uvede i neke likove koji možda i nisu bili od tolikog interesovanja za glavnu radnju i glavnu misteriju.
Takođe, da bi serija funkcionisala, neki standardni “pogrešni rukavci” moraju postojati pre svega zbog publike kojoj je osim same dramatičnosti dešavanja, potrebno izvesna Šerlokovska doza pogađanja u ovakvim serijama.
Ali, kada uđemo u završnu četvrtu epizodu, ona kao retko koja serija, donosi jedan potpuno zadovoljavajući i jaki emotivni krešendo koji vas rasturi na paramparčad.
Upravo tada i shvatam da mi je jedna, pomalo iritirajuća falinka čitavog koncepta “Žrtve” (u vidu pitanja “A zašto…” kojeg neću da otkrivam da ne bi zaličilo na bilo kakav spojler), u stvari imala jedan sasvim opravdani i veoma jednostavni mehanizam/odgovor bez koga ova serija definitivno ne bi mogla da funkcioniše.
A kada sam to “pregurao” bilo je sasvim lako da me katarzično i fantastično odglumljeno finale oduva u neke vanvremenske umetničke dimenzije. Jer…taj kraj je prosto umetnost…
Drago mi je što sam postao “žrtva” gledanja ove serije. Ne propustite je…
Na skali od (1-5) ocena: 4 +
