Verovatno sam o ovome već pisao, na različite načine, ali možda je zgodno da vas upravo na ovom mestu ugnjavim (opet) sa time.
Pripadam generaciji koja je rođena upravo oko ove godine kada je film “The Taking of Pelham One Two Three” imao svoju premijeru. Odgajan/edukovan na klasičnom Holivudu u onim “strogo kontrolisanim” vremenima kada su na televiziji, na ona dva kanala, prikazivani samo odabrani filmovi.
Kada kažem odabrani mislim na to u najboljem smislu reči. Filmski urednici su stvarno birali kakve će nam filmove puštati a kada se nedeljeno prikaže možda ukupno 4,5 (ako ne i manje) filmova verovatno i nije bilo previše teško da se iz bogate riznice izvade pojedinačni biseri.
To što smo bili “nesvrstana” Jugoslavija omogućavalo je da gledamo i cikluse ruskih, mađarskih, nemačkih, italijanskih filmova…te si stvarno, ako si voleo filmsku umetnost, mogao da baštitiniš ono što je bilo najbolje.
Da skratim priču (koju ću nastaviti, siguran sam, u nekom tekstu u budućnosti) meni je Volter Metju (Volter Matau tj. Walter Matthau) u doba kada sam odrastao bio velika zvezda. Walter Matthau jeste bio velika glumčina.
Takođe i režiser Joseph Sargent mi je ostao u pamćenju, mada, pre svega po onoj očajnoj smešnoj “Ajkuli 3-D”.
Nisam gledao ranije ovu “metro otmicu”. Znam da sam je se po prvi put dočepao u divx obliku još pre gotovo 15 godina ali nikako nisam stizao da je pogledam. Konačno učinih to sinoć.
Četvorka (gospodin Plavi, Zeleni, Sivi i Braun) zauzima voz na njujorškoj metro liniji Pelham. Njihov cilj, kao i plan, je veoma jednostavan. Ako u određenom (kratkom) vremenskom roku grad Njujork ne isplati milion dolara (u kešu) oni će početi da ubijaju po jednog taoca za svaki minut zakašnjenja.
Prilično ozbiljna situacija. Nažalost, ne i za “The Taking of Pelham One Two Three“.
Priznajem, verovatno sam očekivao i previše od ovog filma. Sećam se nekih sjajnih recenzija koje sam pročitao (doduše pre tih 15-ak godina). U međuvremenu je napravljen i rimej sa Denzel Vašingtonom ali nisam ga gledao. Original je valjda original.
Volter Matau je bio glumac kojeg svakako pamtimo po komedijama. Ali isto tako je mogao da glumi i neki ozbiljne dijabolične likove (Charley Varrick (1973)). To što je on ovde, u ulozi saobraćajnog poručnika koji pokušava da doskoči otmičarima, vickast i dovitljiv uopšte nije problem.
Problem je što je čitav film prepun raznih fora i fazona koji totalno ubijaju napetost. U jednom trenutku otmičar nemilosrdno ubija nedužnog građanina Njujorka a odmah u sledećem gledamo kako gradonačelniku istog tog Njujorka daju inekciju, da prostite, pravo u bulju…pardon, guzu.
Pa i Jerry Stiller glumi ovde “opakog” policajca. Mislim, scenario je prepun super doskočica (čitav segment sa posetom japanske delegacije je fenomenalan). Stvarno su dobre.
Ali…18 taoca može da pandrkne svakog trenutka. Mi vidimo da su ovi otmičari veoma precizni i nemilosrdni. Jednostavno, ovaj miks komedije i trilera nije mi uopšte legao… da bih ga proglasio sjajnim ostvarenjem.
[my_movie_db id=8333]
Opet, ako ne očekujete hičkokovski triler već nešto u stilu detektiva Kolumba (sa akcijom) sasvim je moguće da će vam mnogo više prijati nego meni.
Na skali od (1-6) ocena: 3 –