“Fear in the Night” mi je bio zanimljiv zbog nekoliko stvari ali ni jedna, suštinski, nije bila vezana za sam film.
Glavna junakinja je Peggy (Judy Geeson) koja, vidimo to odmah na početku, vodi prilično samotan život u jednom domaćinstvu gde ima smeštaj a ona je neka vrsta družbenice/pomoć u kući jednoj baki.
Takođe, odmah otkrivamo i da, iz nekog, na početku nepoznatog razloga, ima seanse sa psihijatrom zbog izvesne traume. Psihijatra nikada ne vidimo već samo nju kako mu se obraća.
A na tom početku saznajemo i da Peggy ne samo nedavno udala, na iznenađenje pomenute bake i njene družbe, već da uskoro, praktično odmah, kreće sa svojim suprugom Robert-om da mu se pridruži u školi, gde on radi kao profesor.
U noći pred polazak, u njenom smeštaju, neko sa veštačkom rukom protezom, pokušava da je udavi.
Ali policija i ne uzima za ozbiljno ovaj napad jer, niti ju je, navodni jednoruki, napadač ubio niti su pronašli bilo kakve tragove. A i ona je baš histerična.
I kada smo već kod histeričnih žena režiser i scenarista “Fear of the Night” nam je dobro poznati Jimmy Sangster (Nightmare (1964)) koji je izgleda u to doba bio specijalista za taj posebni podžanr horor/trilera koji u svom fokusu imaju, jelte, histerične žene.
Mislim, i ja bih histerisao kada bi me neki manijak, svaki drugi dan pokušavao da udavi…
Elem, kada konačno stignu u školu, Peggy će otkriti da joj suprug nije baš sve rekao. Napr., ta škola/internat je trenutno prazna (raspust), a vlasnik škole i njegov direktor je ekscentrični Michael (Peter Cushing) koji voli povremeno da se šeta kroz puste hodnike. Plus, čovek umesto ruke nosi veštačku protezu… A,HA !!!
Ako ste mislili da sam zaboravio na Aleksis, varate se. Joan Collins ovde glumi suprugu Peter Cushinga, veoma veštu u baratanju puškom a i oštrim jezikom. Gospođa Collins će se naći na naslovnoj strani većine novih VHS/DVD/BLURAY izdanja ovog filma jer je, ipak, najpoznatija današnjoj publici, ali njen lik je ovde ipak samo sporedni, tj. support. Mada, praktično u filmu imamo samo ova četiri, već pomenuta, lika.
Dakle, jeste Collins kriva što sam odlučio da pogledam ovaj, još jedan u nizu, Hammer filmova.
Hammer se u ta svoja zlatna doba uvek pridržavao zlatnih standarda te ni ovde to nije nimalo upitno. Fotografija je veoma lepa, muzika prigodna, glumci sasvim dobri, a priča i dijalozi dovoljno kvalitetni da vam pruže bar prividan ugođaj pristojnog filma.
Ali sama priča, taj zaplet, i nije pretežno intrigantan, te će vam misli lako otići na neke druge aspekte ovog filma. A to je, naravno, Zdravko Čolić.
Ralph Bates svojom fizičkom pojavom, frizurom, neodoljivo podseća na mladog Čolića.
Priznajem, dvoumio sam se između Duška Lokina i Šabana Šaulića ali ipak je Čola prevagnuo.
U pojedinim trenucima Bates stvarno neodoljiva podseća na Čolu i mada vam možda nisam prezentovao najbolju sliku za to, nema sumnje da će te i vi u jednom trenutku poželeti da ustanate sa fotelje i počnete pevati:
Glavo luda, sve se mijenja Šta će nama izmirenja
Na skali od (1-6) ocena: 2 +
