U stvari, “Vidim, vidim” bi možda bio i remek delo, klasik, samo da nije te jedne male ali veoma bitne stvarčice… nije uopšte originalan.
Ova psihološka drama koja se postepeno pretvara u pravi horor stiže nam iz Austrije i bila je austrijski adut na dodeli oskara naredne godine. Sa pravom.
Duo, Veronika Franz i Severin Fiala, u svom rediteljskom debiju (za koji su napisali i scenario), donose nam priču o blizancima Lukasu i Eliasu kojima, tog kobnog letnjeg dana, stiže majka. Majka, sa glavom umotanom u zavoje, nakon, nekakve, misteriozne, intervencije/operacije, započinje ponovo suživot sa svojim sinovima na tom izolovanom mestu.
Vikendica (letnja kuća) se nalazi u prelepom okruženju šume i obližnjeg jezera ali daleko od drugih domova, daleko od civilizacije.
Klinci ko klinci, igraju se dečijih igara (koje uključuje i posetu lokalnom groblju i skrivenoj kosturnici), majka ko majka, sa decom gotovo da ne komunicira ili ih samo povremeno izmaltretira (tako što napr. sprema hranu samo jednom sinu ).
Naravno, sve je to normalno. I naše majke su bile takve prema nama…ili možda i nisu ?
Dečaci ubrzo počinju da sumnjaju da je osoba skrivena iza zavoja stvarno njihova majka. Ali to je samo početak…
Tandem Veronika Franz i Severin Fiala je odgovoran i za scenario i za režiju te samim tim i za sve vrline i mane ovog zanimljivog filma.
Odlična atmosfera, povremeno gotovo linčovska, puna mračnog, turobnog/teškog osećaja dominira u prve dve trećine filma i tako dok klinci polako i sa užasom otkrivaju pravu istinu o svojoj majci (ili nam se bar tako čini) ta njihova teskoba se prenosi i na nas gledaoce.
Glumci, dečaci + majka, su veoma dobri. Muzika, efektna i praktično nečujna baš u trenucima kada tako i treba, što znači da se ne koristi za jeftine jump-scare scene.
Misterija, za one manje iskusne gledaoce, tačnije one koji nisu gledali referentni film sa sličnom tematikom (a pisali smo o njemu ovde), će takođe biti posebno intrigantna. To što sam odmah nakon nekih desetak minuta pomislio da nije možda to to (kao što se ispostavilo da jeste) nije mi značajno umanjilo uživanje u filmu.
Ono što jeste, to je ta završnica, kada se “Ich seh Ich seh” pretvara u torture horor na nivou “Saw” i “Hostela” i insistiranjem na tom i takvom fokusu, odbacaje sve ono što sam malopre hvalio (atmosferu, mističnost…).
Zbog te završnice ne mogu mu ni oprostiti (zaboraviti) ono što me je kopkalo od početka filma.
Ko je, dođavola, mogao pustiti tako malu decu da budu same u izolovanoj kući dok im je majka na operaciji?
Režija: Veronika Franz i Severin Fiala
Glume: Susanne Wuest, Lukas Schwarz, Elias Schwarz
Na skali od (1-6) ocena: 4