Ova španska (Netflix original) mini serija se nekako tiho pojavila krajem prošle godine na toj online platformi i, ako niste trepnuli, moguće je da ste je u jednom trenutku i primetili (mada, tih dana svi su gledali i pričali o “Daminom gambitu” o kome ću, btw. pisati uskoro)
U pitanju je dramski triler baziran na istoimenoj priči Jack Londona transponovanoj u naše današnje vreme.
Víctor Genovése (Luis Tosar) postaje iznenada i nenadano naslednik velike i moćne internacionalne kompanije koja u svom vlasništvu ima i jedan uticajni novinski medij. Victor ni ne sluti da poslovni problemi rukovođenja ovakvom kompanijom nisu ništa u poređenju sa nevoljom koju će mu doneti jedna tajna misteriozna organizacija pod imenom “Los favoritos de Midas”.
On dobija od te organizacije ucenjivačko pismo u kome traže da im isplati ogromnu sumu novca ili će, neko potpuno nevin i nepoznat Victor-u, biti ubijen. Naravno, on prvo takvo pismo smatra budalaštinom ali kada nastrada prva nevina osoba (čija će se smrt odigrati baš u trenutku koji je opisan u pismu) shvata da je situacija veoma ozbiljna.
U slučaj se uključuje policija na čelu sa inspektorom Conte-om (Willy Toledo) a nova ucenjivačka pisma zajedno sa novim stradanjima nevinih slede jedno za drugim…
Istovremeno, Monica (Marta Belmonte) novinarka lista čiji je Victor vlasnik, na putu je da razotkrije aferu u koju je umešana jedna od najvećih banaka u Španiji.
Ovo sve je tek početak dešavanja koji će sve uključene aktere zauvek sudbinski spojiti i promeniti…u dobrom i lošem smislu.
Ovako predstavljeno, verujem da vam sve ovo zvuči prilično atraktivno. Plus, glavni glumac, onaj bradonja je poznata španska filmska faca koju mora da ste do sada gledali bar u jednom dobrom filmu (meni na pamet odmah pada onaj jezivi triler Sleep Tight).
A i inspektora glumi glavni junak one simpatične crne komedije “Ferpektni zločin” Álex de la Iglesia koji nam se uživo poklonio na FEST-u daleke 2012 godine.
Zbog toga sam lako oprostio relativno neubedljivu prvu epizodu u kojoj mi je dosta toga smetalo (od same glume bukvalno svih do nekako veštačko umetnutih aktuelnih problema, od Sirije do nekakvih uličnih protesta u Španiji).
Već druga i treća su bile znatno bolje i uzbudljivije a nekako se čovek navikne da će Luis Tosar ovde biti mnogo uzdržaniji od onog na šta smo navikli.
Elem, glavni problemi nastaju u poslednje dve epizode (od ukupno 6). Mada verujem da je ono što čini glavni junak u skladu sa samom originalnom pričom (jer ako nije onda su scenaristi još više uprskali) ovo ovde deluje toliko neočekivano (u najgorem smislu) i neutemeljeno sa prethodnim dešavanjima da mi je momentalno ubijena draž gledanja.
Idejno, sasvim razumem šta su hteli da nam “poruče”. Problem je što su to učinili na zanatsko veoma loš način.
Na skali od (1-5) ocena: 3 –
