Bivši vojnik (Delta) a sadašnji alkoholičar Roy Pulver se svakog jutra budi u trenutku kada neki tip sa mačetom želi da mu okonča život. Nakon njega, ispred prozora stana pojavljuje se helikopter i mitraljezac, a ako im utekne, odmah sledi jurnjava ulicama grada… i tako, sve dok ga neko ne kokne…i ne krene sve iz početka.
Frank Grillo (The Purge: Anarchy (2014)) glumi ovog našeg (anti)heroja koji se nađe u ponavljajućoj vremenskoj petlji i ovo je još jedan iz tog SF podžanra koji nam bar jednom godišnje (Palm Springs (2020)) a često i češće podari neki film.
Ubrzo će i Roy a i mi (gledaoci) shvatiti da je sve povezeno sa naučnim eksperimentom njegove bivše supruge, koja se zgodno preziva Wells (ako kapirate na šta mislim…wink wink :)) i radi za opakog i opasnog pukovnika Ventora.
Mel Gibson je Ventor a Naomi Watts je Jemma Wells a iza ovog projekta, čija je ideja začeta još davne 2012 godine, stoji scenarijom,režijom i produkcijom Joe Carnahan.
Koncept koji je Carnahan tada predstavio filmskim kompanijama (FOX je u početku stao iza projekta) je bio veoma jednostavan. Akcioni “Dan mrmota”. Ta osnovna premisa, nažalost, u filmu “Boss Level” (snimljenog 2018 a planiranog za bioskopsku distribuciju 2019 da bi na kraju završio online na Hulu platformi od marta ove godine…da, od marta…ovo što gledamo je zvanično pirat 😉 ) je i glavni razlog što je on gledljiv…jer ima puno, puno problema koji se, suštinski, svode na jedan.
Previše priče. Naracija Roy Pulver-a u (najgorem) stilu Filip Marlou-a kreće praktično od prve sekunde i traje…i traje…i traje….
I dok razumem da je, možda ali stvarno samo možda, Roy Pulver morao na početku da nam objasni šta se to dešava u filmu i kako to funkcioniše ova vremenska petlja, ali da li je morao sve vreme da nam objašnjava šta mu se to dešava i kako to funkcioniše ova vremenska petlja i ko su ti silni (simpatični) likovi ubica koji ga proganjaju i šta se to dešava i kako to funkcioniše ova vremenska petlja i ko su ti silni (simpatični) likovi ubica koji ga proganjaju i zašto nam pominje šampionku mačevanja (glumi je Michelle Yeoh Last Christmas (2019)) i šta mu se to dešava i kako funkcioniše vremenska petlja…
Razumete ? Zašto sve to smara…mnogo….smara…to njegovo brbljanje…
Filmu ne pomaže, tj. tempu, ni to što traje 100ak minuta. Bilo je očekivano da kada se ovde već toliko priča i objašnjava da nam bar desetak minuta filma izbaci/skrati/prepriča i već bi bili na dobitku…jer…
Akcija je stvarno zabavna… pojedine replike izvrsne… Glumci sasvim solidni (mada, žal bože što je talenat i lepota Naome Wats završila u ovakvim projektima). “Boss Level” je, da ne grešim dušu, sasvim okej za jedno neobavezno gledanje…
Ali… već imamo akciono remek delo na ovakav koncept (Edge of Tomorrow (2014)). Ovaj siromašni burazer ne može ni da mu priviri…pod prozor…
Na skali od (1-6) ocena: 3 – /2+
