Kada iza filma koji je adaptacija istoimenog horor romana stane tako respektabilan autor poput Roberta Mulligana onda se morate nadati bar veoma zanimljivom sinemaskopskom iskustvu.
“The Other” ne da ispunjava ta očekivanja već, pre svega zahvaljujući svom šokantnom kraju, i danas, nakon četiri decenije deluje veoma intrigantno.
Parafraziraću ovde deo kritike legendarnog Roger Eberta, kome se inače ovaj film veoma dopadao:
“Neki zameraju Maliganu da je ovaj film, a sa ovako teškom temom, snimio i previše lepo, i previše nostalgično. Ali ne, jesu boje filma upečatljive ali one su mračne, preovlađuju čokolodna braon i krvavo crvena, i one nisu prelepe već perverzne i zlokobne. I farma, na kojoj se odigrava radnja, nije prikazana nostalgično već podseća na neko ukleto mesto”
Slažem se sa dobrim, starim Ebertom u ovome 100 posto. “The Other” je pre svega jedan vizuleno impresivan film, sa bogatom paleta boja i teškom, naizgled idiličnom, atmosferom u priči koja započinje jednog leta daleke 1935 godine, Upoznajemo trinaestogodišnjeg dečaka Najlsa koji, sa svojim nestašnijim bratom blizancem Holandom, igra sve one igre koje bi verovatno i mi igrali u to doba, tamo na nekoj farmi, u toj predivnoj prirodi…
Ali, da li je baš sve tako… i da li su ove igre, baš obične dečije igre ?
Verovatno ta zamerka o tzv. nostalgičnoj atmosferi je stizala od strane onih koji nikako nisu mogli da prihvate da je autor nostalgičnog “coming of age” remek dela kako je, nesumnjivo,”Summer of ’42” samo godinu dana kasnije snimio film sa ovako mračnom temom.
“The Other” počinje sa jednim dugačkim kadrom u kojem vidimo plavokosog, usamljenog, dečaka koji se igra. Nema muzike, i osim prirodnih zvukova, ne čujemo više ništa. Tim predivnim uvodnim kadrom, Maligan nas savršeno postavlja usred dešavanja i naizgled bezbrižne atmosfere kasnog leta.
I mada razrašenje glavne misterija filma, o tome ko je odgovoran za nesreće na farmi i okolini, relativno brzo i tačno možemo participirati, kraj je i dalje poprilično šokantan i težak. Zbog toga, nemojte gledati trejlere i nemojte gledati postere za “The Other” (ko je, za ime Hičkoka, mogao misliti da je dobra ideja da na posteru kojim su se tada gledaoci mamili u bioskope stavi rečenicu “Holland, where is …. ?” čiju ključnu reč ovde, naravno, namerno preskačem ??!!??). Ne mogu da kažem da ćete biti baš prijatno iznenađenim krajem filma ali osećanje prijatnost je nešto što se, verujem, niste ni nadali kada gledate već ovakve filmove.
U filmu glumi, u jednoj od svojih prvih uloga i Džon Riter.
Za kraj, potrebno je i ovo reći. “The Other” nije savršen film. Ima taj spori tok koji u današnje vreme deluje zastarelo i u pojedinim aspektima svakako spada u one filmove koji jasno odlikuju period kada su snimljeni. Kamerna atmosfera ovog filma danas je svakako primerenija TV i ne postoje nikakve šanse da bi se ovako nešto pojavilo u bioskopima u ovo doba.
Opet, “The Other” osim kliničko precizne režije Mulligana, poseduje i mnoge druge kvalitete te ga moram preporučiti svim pravim ljubiteljima sedme umetnosti …
Režija: Robert Mulligan
Glume: Uta Hagen Chris Udwarnoki Martin Udwarnoki Diana Muldaur
Na skali od (1-6) ocena: 4 +
recenzija: Gimitrije Verzić, duh sa dva plava oka
