“Mali Džo” je bio učesnik zvaničnog takmičarskog programa u Kanu 2019 godine. Nije dobio “Zlatnu palmu”. Nekakav film po imenu “Parazit” je osvojio tu nagradu.
Alis je samohrana majka posvećena uzgajanju biljaka u korporaciji koja se bavi razvojem novih vrsta.U njoj se uzgaja poseban cvet koji je ne samo lep već ima i terapeutsko dejstvo. Naime, ako se drži na idealnoj temperaturi, adekvatno prehranjuje i ako se sa njim redovno razgovara, cvet osobu koja ga poseduje čini srećnom. Protiv pravila kompanije junakinja odnosi jedan ovakav cvet kući kao poklon svom sinu tinejdžeru Džou. Cvet nazivaju Mali Džo.
“Little Joe” je svetsku bioskopsku distribuciju započeo u februaru 2020 a njegova tema, novi genetski kreiran virus koji zaposeda ljude, kao da je proročki predvideo sve ono što nas čeka narednih meseci…
Šalu na stranu, nema ovde ničega ni proročkog ni inovativnog. Inspirisan očigledno klasikom “Invazijom kradljivaca leševa” (gde doduše svemirske biljke preuzimaju ljude) austrijska scenaristkinja i režiserka Jessica Hausner koristi taj SF motiv samo da bi se bavila nečim sasvim drugim.
A to je psihološka drama o sazrevanju samosvesne žene u svetu (smušenih) muškaraca i njeno “Osvajanje slobode” (što bi rekao Šotra).
Upravo o tome, glavna junakinja Alis (koju veoma dobro tumači talentovana Emily Beecham), u seansama sa svojom psihoterapeutkinjom, razgovora.
Ona je samohrana majka koja odgaja dečaka koji polako stupa u doba zrelosti. Mora se brinuti o njemu a istovremeno želi i poslovnu karijeru.. Da li je uopšte moguće u današnjem savremenom svetu pomiriti te dve potrebe. Jer, muškarci od kako je sveta i veka, sa lakoćom imaju i karijeru i porodicu… upravo zbog toga što supruga/majka preuzima na sebe lavovske dužnosti…
I ljubitelji horora i SF naći će u ovom filmu izvesna zadovoljstva jer Hausner uspeva da stvori tu paranoično sterilnu i bizarnu atmosferu, zahvaljujući pre svega odabranim lokacijama enterijera koje unose nemir.
Nažalost, ni na jednom od ovih “frontova” “Little Joe” ne donosi nekakve bajne rezultate. Za film koji traje čitavih 105 minuta ne valja kada tempo nije dobar. Neke scene/kadrovi definitivno predugo traju, a neki su mogli komotno da budu isečeni prilikom montaže.
Na neka pitanja nećemo nikada saznati odgovore a opet, neka očekivana pitanja, neće ni biti postavljena od strane naših protagonista koji se, u pojedinim situacijama, ponašaju i previše izveštačeno.
Satira dominira u odnosu na neophodni dramatični ton da bi vam “Mali Džoe” stvarno bio interesantan…
Na skali od (1-6) ocena: 3
