Ryan Murphy (American Horror Story (2011-?)), je pre svega TV čovek, producent i kreator puno veoma uspešnih TV serijala, uglavnom u tandemu sa Brad Falchuk-om (btw. trenutnim mužem Gwyneth Paltrow) Meni je svakako najdraži Nip/Tuck koji ga je i proslavio.
2018 godine potpisao je za Netflix ugovor od pišljivih 300 miliona dolara kojim se obavezao da će u narednih 5 godina svoje znanje i veštine upotrebiti za prosperitet i bolje sutra ove malo poznate kompanije.
Tim potezom, Netflix ne samo da je dobio još jedno prestižno ime u svojoj “ergeli” već ga je i oduzeo konkurenciji. Koliko će, što se tiče samog kvaliteta, biti uspešan samo će vreme pokazati.
I da ne zaboravim, još jedan bitan podatak, upravo povezan sa filmom koji vam predstavljam, i to zbog sasvim drugačijih razloga* nego što će te možda pretpostaviti, Ryan Murphy je gay i to nikada nije krio.
“The Prom” je filmska adaptacija istoimenog brodvejskog mjuzika iz 2018 godine.
Grupa glumaca, jedni nakon neuspešne brodvejske premijere i očajnih kritika (Meryl Streep i James Corden), a drugi (Andrew Rannells i Nicole Kidman) koji tavore od uloge do uloge, odlučuju da iskoriste jedan događaj u američkoj provinciji (država Indiana, mesto po imenu Edgewater) koji je trenutno u trendu na društvenim mrežama, za podsticaj svojim karijerima.
U Edgewater-u su u toku pripreme za završno matursko veče. Sve bi bilo lepo i krasno da nije ove učenice sa gornje slike (levo) koja se javno izjašnjava kao devojka koja voli devojke (moram biti pažljiv sa terminima), poželi da pozove kao pratilju na matursko veče ovu učenicu sa gornje slike (desno) koja krije svoje seksualno opredeljenje.
Protiv ovakve proslave je konzervativni školski roditeljski odbor na čijem se čelu, gle čuda, nalazi upravo majka devojke bez kape na gornjoj slici (a majku glumi Kerry Washington) koji preti otkazivanjem mature ako na nju dođe izabranica srca one devojke sa kapom.
Glumci ubrzo stižu u gradić a njihova pesma i igra donosi i mnogo radosti i mnogo briga svim umešanim stranama.
Elem, “The Prom” je mjuzikl u klasičnom smislu. Ima ovde i običnih dijaloga ali najveći deo filma zauzimaju plesno pevačke numere i nema sumnje da su glumci uživali u njima (to se naročito primećuje kod Kidman i Streep).
Sam zaplet nije preterano zanimljiv. Za nešto što započne kao fini pokušaj satire nad današnjim potrebama da se bude politički korektan i twiter spretan kao dokaz da si Woke ili In, u završnici se pretvori u jasnu “političku” agendu kao suštu suprotnost upravo onoga što je mislio da karikira.
Ono što me iskreno zabrinjava nije sama poruka koja se šalje ovim filmom (i LBGT su ljudi i imaju ista prava itd… nije teško biti fin itd…) jer je ona apsolutno normalna i pozitivna u današnje vreme, već činjenica da evo u trećoj deceniji 21 veka, u toj naprednoj civilizaciji poput Amerike, postoji potreba da se ovako nešto, upravo na ovakav direktan i jednostavan način propagira. Hoću reći, zar su stvarno u današnjoj Americi ovako bazična prava ove manjinske populacije, toliko ugrožena da se moraju snimati ovakvi “pamfleti” (ovde ta reč upotrebljena u pozitivnom smislu) ?
Sudeći po ovom filmu izgleda da svakako jesu… i to je najveća tragedija od svega.
Na skali od (1-6) ocena: 3
* dakle, Ryan Murphy je gay, one dve devojke (bez kape i sa kapom) se izjašnjavaju kao queer (pojam do kojeg sam do malopre mislio da označava nešto drugo ali su ga izgleda počeli koristiti umesto biseksualnog), film je apsolutno pozitivan prema toj populaciji, ali ni to nije bilo dovoljno
Napadoše jadnog James Corden-a zato što je čovek strejt, srećno oženjen i ima troje dece. Još jedan dokaz u kakvom se zajebanom trenutku nalazi ova zapadna civilizacija….
