Janet je mlada devojka koja završava školovanje u ženskom internatu nakon traumatičnih događaja kod kuće. Svake bogovetne noći ima košmare koji se obično završavaju njenim lutanjem kroz hodnike ludnice pravo do ćelije u kojoj se nalazi, u stvarnosti, smeštena majka. Kada je ugleda Janet vrišti a luda majka se dijabolično smeje:”Dođi draga moja…poludećeš i ti! Ha, Ha, Ha….Ha!” (parafraziram).
Nakon jedne takve besane noći, a po savetu doktora, odlučuje da se vrati kući jer će joj tamo biti lakše da se oporavi (jer je logično da živi u kući u kojoj joj je videla kako joj rođena majka probada nožem rođenog oca).
Društvo joj uz put i kod kuće, na početku, pravi njena nastavnica Miss Lewis jer Janet-in staratelj advokat koji vodi inače računa i o čitavom imanju dok Janet ne postane punoletna, nije imao vremena da je pokupi iz škole.
Domaćinstvo održava i dalje stara domaćica a tu je i stari šofer. Nova je medicinska sestra koju je staratelj (advokat) angažovao da pripomogne i pričuva Janet ako opet flipne…
[my_movie_db id=64524]
Naravno, odmah prve noći, košmari se prenose u javu jer Janet počinja da viđa (ili joj se priviđa) žena sa ožiljkom na licu koja luta hodnicima…a Janet je prati, beži, vrišti…
Tu prikazu niko drugi ne uspeva da vidi, jer taman nestane kada Janet vikne ili pobegne, te svi misle, Janet je luda…. Dženi je možda cura iz bloka, ali svako razuman bi pomislio da ju je potrebno smestiti u neki blok obližnjeg sanatorijuma/ludnice u kojoj je majka…
Ali da li je Janet luda ili je neko pokušava izludeti ?
Pretpostavljam da ste moguće čuli za, ovih godina, veoma korišćen izraz “Gaslighting” čiji naziv inače potiče iz krimića/predstave (1938) Patrick Hamilton-a koji je nekoliko puta ekranizovana za veliko platno a svakako je najpoznatija verzija “Gaslight” iz 1944 sa Ingrid Bergman (Viaggio in Italia aka Journey to Italy aka Putovanje u Italiju(1954)).
Elem, da skratim priču, u tom filmu muž pokušava da izludi svoju suprugu tako što manipuliše njenim strahovima iscenirajući raznorazna dešavanja.
“Nightmare” je jedna od onih, u tom periodu veoma popularnih, beskrajnih varijacija na ovu temu, sa tananom mladom ženskom dušom koju hoće neko/nešto da otera ako ne na večna onda barem na luda lovišta.
Ono što je ovde zanimljivo jeste da se razrešenje ove dileme odigra negde oko prvog sata filma a onda sledi stvarno veoma zanimljivih 20ak minuta nove “misterije”. Moram priznati da ni ja čuveni majstor za očigledna rešenja :), u tim trenucima, nisam mogao uopšte naslutiti gde nas vodi iskusni scenarista Jimmy Sangster.
Pozitivnom utisku doprinosi i solidna režija Freddie Francis koji je pre svega bio odličan filmski snimatelj (dobio je i dva oskara kao direktor fotografije) te je vidljivo njegovo znalačko vizuelno oko da maksimalno dobro iskoristi ovaj svedeni prostor kuće i da se vešto poigra svetlošću i senkama.
Pravi majstori mogu maksimalno iskoristiti crno belu fotagrafiju a Francis povremeno to svakako pokazuje u ovom filmu.
Dovoljno dobar da mu, bar jednom, date šansu “Nightmare” je respektibilan produkt Hammer studia iz perioda kada je bio poznatiji po svojim filmovima o klasičnim filmskim monstrumima…
Na skali od (1-6) ocena: 3
