“Taksi bluz” je bio najgledaniji domaći film u Srbiji 2019 godine…verovatno i ako računamo i strane…filmove. Istovremeno, mada stvarno nisam gledao pregršt naših savremenih filmova, “Taksi bluz” je svakako ubedljivo najbezličniji domaći film koji sam imao priliku da pogledam.
Kada kažem “bezlični” to, generalno, ne mora biti i loše…mada svakako nije dobro. Naime, “Taksi bluz” ima toliko generičku priču i karaktere da je ovaj scenario mogao da se primeni, univerzalno, i u Indiji i u Americi…i u Španiji i u Tunguziji…
Kad smo već kod scenarija (koji je i osnovni problem) zanimljivo je da su čak troje autora potpisani iza njega i bilo bi veoma zanimljivo znati ko je od njih bio “odgovoran” za koji deo filma.
"Glavni junak ove priče je Marko (42), simpatični propali dramaturg koji godinama radi kao taksista i čije ćemo avanture pratiti tokom jedne urnebesne noći. Naizgled jedan normalan dan na poslu će se pretvoriti u haos kada se u njegova kola ušunja dečak Damir koji je pobegao iz doma za nezbrinutu decu i koji je u potrazi za svojim ocem. Vožnja njih dvojice u taksiju tokom jedne noći će iznedriti gomilu suludih situacija koje će se smenjivati zajedno sa mnoštvom likova koji će prodefilovati kroz taksi kao mušterije"
Praktično ni jedna fora/scena/izgovorena rečenica nema utemeljenje u nekim lokalnim stvarima/likovima/dešavanjima. To što nema lokalizma i nije toliko problem koliko je taj da se kompletna priča sastoji iz nekih već mnogo puta viđenih delića…neki, zaludni, mogli bi da analiziraju scenu po scenu i da otkrivaju bar jedan film odakle je ona “pozajmljena”…
Ono što ipak ovom filmu pruža prelaznu ocenu su glumačke interpretacije. Neke od njih, te minijutare, funkcionišu zbog već prethodnog uspostavljenog odnosa koji imamo prema nekim glumcima (Milivojević,Pejaković, Đuričko), neke, poput glavne Andrije Miloševića, zbog toga što je on postao, pre svega zahvaljujući onoj, takođe ne originalnoj seriji skečeva o “Andriji i Anđelki”, jedno prepoznatljivo, lako prihvatljivo lice za komedije….
Nešto poput Čkalje, ma koliko to bilo nezahvalno poređenje, ali znamo, kada vidimo Čkalju on nam je smešan…ne mora ništa ni da kaže…
Režija Miroslova Stamatova je funkcionalna i on, relativno dobro, uspeva da se nosi i da balansira ovim scenarijom bez ikakve logike i unutrašnje motivacije likova koje posmatramo…
[imdb]tt8490744[/imdb]
U stvari, kada bolje razmislim, ova priča se možda mogla odigrati bilo gde u svetu, ali u današnjoj Srbiji, svakako ne… Ipak, zbog toga što sam se par puta dobro nasmejao, a i klincima je bio relativno zanimljiv, plus ne traje dugo (87 minuta) mada i takav je predug, na kraju i više nego dobra ocena…
Na skali od (1-6) ocena: 3 -/2+
