Pre nego što nam je podario “Valter brani Sarajevo” i pre “Mosta” Hajrudin Šiba Krvavac je napravio “Diverzante”, film koji je po mnogo čemu postao mustra za ono što će tek uslediti od ovog talentovanog ali, nažalost, i ne toliko produktivnog (doduše ne svojom voljom) autora.
Priča je veoma jednostavna. Partizani se opet nalaze u nekoj vukoj…pardon, nekom obruču (ovde je jedna klisurina njihova Kartagena) ali nevolja je što ih svakodnevno masakriraju nemački avioni.
Kod Partizana, kao što znate, nema cile mile. Zbog toga odmah smišljaju najednostavniji mogući plan. Grupa dobrovoljaca (samoubica), u kojima nema ni Cileta ni Mileta, probiti će se kroz obruč, otići do nemačkog aerodroma, koji se nalazi duboko u okupiranoj teritoriji, i tamo će uništiti sve što se miče…tj. što leti.
Osim što je, kao što vidite, zaplet izuzetno pojednostavljen Šiba Krvavac ne komplikuje previše ni sa likovima, te su svi oni prezentovani gotovo stripovski bazično, sa nekom glavnom karakteristikom. Nabrojimo samo neke:
Neposlušan ali hrabar Šarac, požrtvovan Ivan(Ratislav Jović), lukav Doktor (Rade Marković Čudotvorni mač aka The Magic Sword (1950)), emotivni ciga Gavran (Jovan Janićijević Burduš) , lokalni meštanin Nusret (Zaim Muzaferija), Žarko pravoverni komunista i visoko moralni partizan (Zdravko Biogradlija) i naravno, super-heroj Korčagin (Bata Živojinović Most aka Savage Bridge (1969)).
Krvavac ne gubi vremena ni malo i odmah prelazi na akciju. Imajte u vidu da “Diverzanti” traju jedva nekih 80ak minuta i da najveći deo čini čistokrvna akcija, te nema šanse da se žalite da vam je dosadno.
Umeo je Šiba da napravi spektakularne akcione sekvence i “Diverzanti” su predstavljali neku vrstu ogledne vežbe za njegova kasnija dela.
Nema sumnje da ćete prepoznati, strukturalno, pojedine scene iz ovog u njegovim kasnijim delima, a sve mi se čini da je neke lokacije iz “Diverzanata” direktno iskoristio za “Most”.
“Diverzanti” su inače, kako mi upravo saopštava Biograf, izuzetno politički nekorektni film. Naime, sve vreme naši Partizani tamane Nemce (u neograničenim količinama). Nemce…ne naciste, ne fašiste, ne “pripadnike nemačkog naroda koji su bili zavedeni pogrešnom ideologijom”…
Meni to nije nimalo smetalo. Siguran sam da su ih tih godina upravo tako i nazivali… sem kada nisu koristili drugi, ipak lepši izraz, Švabe (od buba)…
Ono što mi smeta jesu ti povremeni patetični segmenti filma od kojih Šiba nikada nije bežao ali ovde su neskriveno uvijeni i prezentovani kao još jedan (propagandni) dokaz herojskog morala kojim su se dičili Partizani tokom rata…i naravno, nakon rata.
Na sreću, nema toga previše, i uprkos tome, kao i nekim naivnim situacijama, “Diverzanti” predstavljaju obavezno štivo za sve one koji imaju želju da pogledaju najbolje od najboljeg iz jedinstvenog svetskog fenomena i autentičnog žanra sa naših prostora, tzv. “jugoslovenskog partizanskog filma”
Na skali od (1-6) ocena: 3 +
recenzija: TutaMuta
