| Epizoda originalno objavljena 23.01.2000. na yu.humor.vic i na nekim drugim usenet newsgroup-ama |
Ako zanemarimo činjenicu da je na ovom mestu poslednja repriza (reprize) avantura o Bozzi Vampiru iz Zemuna objavljena daleke 2018, ovo premijera je direktni nastavak nje (VIRUS(I) part TWO – BVIZ Arhiva br. 3)…
Ova epizoda je prva prava epizoda o Bozzi Vampiru. Pre svega, u njoj čitav serijal dobija svoju konačnu vizuelnu formu a od igranog prerasta u dokumentarno-reality show.
Ugovor sa Bozzom je istekao posle treće epizode (sa Dilejom pravi ugovor nikada nije ni potpisan jer, sem što nije umeo da govori, Dileja nije umeo ni da piše). Zajedno sa njim i svi sponzori su se povukli pa je čitav projekat stigao do tačke gašenja.
A onda, sinula nam je genijalna ideja…Skrivena kamera ! Od ove epizode sve što gledate stvarno se i dogodilo ispred naših dobro skrivenih kamera iza kojih su se krili još bolje sakriveni kamermani. I tako, dok se nisu stekli svi tehnički uslovi, u ep. br. 4. “Božina ljubavna priča” prikazali smo neke događaje iz bliže i dalje sadašnjosti koja je sada već prošlost. Mada, neočekivano, nenadano,neželjeno, katarzično finale ove četvrte epizode odvelo je priču o Bozzi Vampiru u sasvim drugom pravcu…
napomena: obratiti pažnju na datum i mesto radnje na samom kraju ove epizode…
Pozdrav
Biograf
Prvog jula 1999 je veliki medijski magnat Željko objavio svoj debitantski album „Amajlija“ kod drugog Željka (što bi neki rekli, preko mostova do poslova)
i, konačno, počinje epizoda:
Bozza, Vampir iz Zemuna
Sedeo je na obali reke i plakao. Suze su se slivale niz obraze i padale na tvrdu smrznutu zemlju. Teški sivi oblaci prekrili su nebo. Pored njega, glavom oslonjenom na prednje šape, ležao je Dileja. Ćutao je, nemo posmatrajući svog tužnog gospodara. ” Živana, Živana, što me ostavi Živana? ”
””””””””””””””””””””””””””’
epizoda 4:
“Božina ljubavna priča”
part One
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Ekskluzivni materijal koji sledi dobili smo zahvaljujući saveznom ministarstvu za insekte.....
Videćete nikada otkrivene, ali zato napisane, stranice super tajnog dnevnika kojeg Božidar Drakulić vodi od trenutka kada je stekao svoje moći. Svoje misli ideje i razmišljana ovaj mladi čovek stavlja na papir samo radi jednog cilja. Ne, on ne želi da zaradi pare od svojih memoara (jer, ipak, ako neko ima prava na neku zaradu to sam ja, Biograf(ne Lekler)) .
Boža želi da buduće generacije, one koje će stići posle nas i živeti u vremenu, koje će u odnosu na današnje, predstavljati prošlost koja će samo malo ličiti na budućnost u kojoj će buduće generacije živeti, dakle da naši naslednici žive u skladu sa Božinim likom i delom, da znaju da im je tako svetlu i mirnu sadašnjost, za nas budućnost, podario jedan čovek, odnosno dva ako računamo i Njega, Bozza, Vampir iz Zemuna.
napomena: citati iz dnevnika su preuzeti bez ikakvih izmena, upravo onako kako ih je genijalni Božidarov um oblikovao...i gramatički
*
1999
7. Jul, iz Božinog dnevnika:
” Dragi moj dnevniče,evo prošlo je dosta vremena od kada te nisam pisao. Moj najomiljeni mesec, Juli, je stigao i kao uvek dosada doneo nam je toplo vreme. U mom gradu ljudi su kao i uvek sretni, veseli i razdragani. Danas je kao i uvek praznik ali ja nisam sretan samo zbog njega. Bio sam na mom fakultetu, obilazio njegove hodnike, učionice, amfiTetrake. ; veće učionice, podrum…
Hvala dragom ministru Jovi što je ove godine omogućio i nama, koji možda nisu baš imali velike ocene u školi ( iako sam ja dobijao i trojke i to više puta) da upišu fakultet koji žele. Ovoj zemlji su potrebni mladi intelagentni i obrazovani ljudi i svako ko može treba da studira. I tako stajao sam ispred fakulteta na vrelom julovskom suncu. Iz ruku nisam ispuštao moj novi crveni indeks koji još uvek miriše na sveži lepak i boju. A onda sam je ugledao. Imala je dugu plavu kosu, tanku providnu majcu, i mali ljubičasti šorc. Prišla mi je i rekla:” Ja sam Živana i obožavam studente!”. Hvala ti, Jovo…………… ”
25. jul
” …………. Sinoć smo se šetali uz obalu reke. Živana se sve vreme smejala mojim duhovitim šalama. Smejala se i kada sam ćutao. Osećam da se neki fluid stvara između nas….”
27. jul
“…. Danas sam je prvi put poljubio. Rekla je : ” Božo, ti se ljubiš na tako divan način, nemaš pojma.” . Definitivno osećam fluid…. “
3. avgust
” …. Doveo sam je kući…Nisam joj pokazao podrum, moja tajni indetitet mora ostati neindentifikovan…Zajedno smo gledali dnevnik.. “
4. avgust
” ………Posle je zapalila cigaretu. Ja ne pušim a ne puši ni Živana…..”
13. avgust
” …. dok sam ja ronio Živana je igrala karte sa Milošem.Ada je tog podneva bila prepuna………..Miloš je odvezao Živanu kući jer je išao u tom pravcu. Dok su odlazili setio sam se da i ja stanujem u istom pravcu, ali već je bilo kasno…. Posle 2 sata stigao sam kući…”
15. avgust
” …Kindžan mi je ovog puta pobegao no njegov zli partner Mindžan je dolijao. U podrumu je. Još uvek razmišljam šta da mu radim..Živana mi reče da sam od jutros naročito raspoložen. Pitao sam je šta je radila sinoć dok mene nije bilo. (Naravno, ona nije znala za moju akciju spasavanja starog bračnog para Kastrići iz ruku Kindžana i nogu Mindžana.) Na sreću, bio je tu Miloš koji joj je pravio društvo……Ponovo sam Dileju zatekao u dvorištu umesto u kući….. “
3. septembar
” ….Živana je večeras sa Predragom u pozorištu.Ja nisam mogao da odem. ……..Nisam stigao da pogledam dnevnik ali imam ga na video kaseti pa ću ga pogledati sutra….”
16. septembar
” …..Vraćali smo se iz bioskopa. Gradsko saobraćajno ponovo nije funkcionisalo pa smo zajedno sa velikim brojem ljudi krenuli pešice preko mosta. Živana je sve vreme razgovarala sa nekim, preko svog čudnog mobilnog telefona. Bili smo okruženi desetinama hiljada ljudi kojima je izgleda dosadilo neodgovorno ponašanje gradske vlasti pa su krenuli u protestnu šetnju. Bili smo negde na sredini mosta kada se to desilo. Pre tog trenutka, sve me je podsećalo na one divne prolećne večeri kada smo mi branioci mostova prkosili bombama uz pesmu osmeh i šalu. Tada sam prvi put uživo video Eru, Indiru, Vanesu… Eh, to su bili dani. …..Kao što rekoh, iznenada su ljudi ispred mene počeli da se okreću i da trče nazad. Pomislio sam u jednom momentu da su me prepoznali i da sad jure ka meni, neznam, radi autograma, da dodirnu svog idola, svog Bozzu. Na sreću talas panike me je brzo minuo jer sam shvatio da sam suviše genijalan i da niko, apsolutno niko, ne može pretpostaviti da je Božidar Drakulić ustvari Bozza, Vampir iz Zemuna. Nisam primetio gde je nestala Živana, uglavnom više je nije bilo pored mene. Štaviše, ostao sam sam, na sred sredine mosta, dok sam u daljini, koja se pretvarala sve više u blizinu, nazirao nekoliko redova kolona čudnih tipova. Imali su šlemove na glavi, i štitove ispod glave i da budem iskren pomalo su me podsećali na ninja kornjače (inače moj omiljeni crtani film). A onda sam shvatio da su to naši momci u plavom, naša narodna milicija. Večeras u dnevniku sam saznao da su oni tada bili na uobičajenoj dužnosti regulisanja saobraćaja, u svojim uobičajenim uniformama. Bilo je stvarno glupo od nas da krećemo preko mosta u tolikom broju, jer se on mogao srušiti i šta onda. Zar da nikad više nema koncerata na njemu. To bi bila tragedija. Uglavnom, kad sam video da su to naši, okrenuo sam se i lagano krenuo nazad sa nadom da ću negde ugledati i Živanu. Jedan neodgovorni mladić, očigledno pijani narkoman i homosektualac, je uzvikujući razne parole neprijateljske sadržine koje nisu ni za ovaj moj dnevnik a kamoli za to sveto mesto, vređao miliciju i nije želeo da se ukloni. Toliko me je iziritiralo njegovo ponašanje da sam bio spreman na sve, ali uspeo sam da se dovoljno iskontrolišem pa sam mu samo slomio ruku i jedan prst na njoj koji je on naročito bezobrazno pokazivao……Živana me je već čekala u kući. Reče da me je Goran dugo čekao ali da je morao da ode. (Ko je dođavola taj, Goran posmislih u sebi ?) Pogledali smo dnevnik a onda smo ……..”
17. septembar
” ………Iz Živanine kuće izašao je jedan stariji sedokosi čovek u tamnom odelu. Naleteo sam na njega na vratima dok sam nestrpljivo pokušavao da ih otvorim. Kada sam upitao Živanu ko je to, rekla mi je da je on iz Crvenog Krsta i da sakuplja priloge za pomoć izbeglicama u Ruandi. Stvarno je grozna ta situacija u Ruandi. Baš smo sinoć videli jedan prilog o njima u dnevniku. Prava je sreća što takvih stvari nema u našoj zemlji. ………Posle mi je bilo smešno što mi se taj čovek u tamnom odelu učinio sumnjivim. I Živana se nasmejala tome kad sam joj rekao.Baš smo se smejali……………”
nastaviće se….
””””””””””””””””””””””””””’
epizoda 4:
“Božina ljubavna priča”
part Two
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
gledaćete SLEDEĆE NEDELJE u nastavku: ”
……” Izlazimo evo već duže od dva meseca a još nismo vodili ………..”
“……….. zagrlila me je i pritisla svoje …… na moje lice ………….”
” ……….. Dileja nije prestajao da laje, da govori nije umeo………..”
” ……….. uvukao sam se tiho u krevet. Bio sam čvrst i spreman…. odje…r……445….grrr………..”
” …………Živana ga je obuhvatila svojom malom šakom. U njenoj tananoj i nežnoj ruci izgledao je tako velik…”
” ——— Ne volim te……………….. “
