Lepo piše na HBO najavi:
Denis Keli i Feliks Baret su tvorci limitirane serije “Treći dan” koja je podeljena u dva dela: “Leto” i “Zimu”.
Ova serija je definitivno limitirana.
Dakle, “Treći dan” je limitiran ne samo po broju epizoda (i sezona) već pre svega po kranjim dometima. Ne vredi odlična ekipa glumaca na čelu sa Jude Law-om kome su pridruženi i Paddy Considine i Emily Watson.
[imdb]tt10482370[/imdb]
Ne vredi ni fascinantna lokacija, stvarno ostrvo Osea koje je svoje čari prilaza putem koji je tokom plime poplavljen a tokom oseke dostupan već korišćen na filmu (The Woman in Black (2012)).
Sam (Jude Law) nalazi se na “hodočašću”, odavanju pošte svom preminulom sinu, kada prisustvuje jednom užasnom prizoru. Pokušaj samoubistva tinejdžerke dovodi Sam-a pravo na ostrvo dostupno spoljnom svetu samo dva puta u toku dana (kada je oseka).
A ostrvo, ko svako ostrvo. Prepuno čudaka i sektaša, magle i baruštine, krvi i iznutrica, žrtvovanja i klanja…
Ako ste gledali bilo koji film na temu otuđene zajednice koja krije zlokobne tajne, neće vam biti teško da prepoznate ikonografiju (a i neke direktne omaže) takvim pričama.
I to nije nikakav problem. Naprotiv. (Ne)originalnost i (ne)očekivane situacije nam omogućuju da se odmah prešaltamo naše moždane ćelije na samu priču. Šta se to, u stvari, krije na ovom ostrvu ?
A kada se fokusirate na priču (jer, glumci su dobri, produkcija/scenografija takođe) veoma brzo ćete shvatiti koliko je ona tanka. Naime, čitav zaplet prve tri epizode (koje se vode pod nadnaslovom “Leto”) se zasniva na neverovatnom (neko bi rekao i čudesnom) spletu okolnosti koji određene likove i njihove “akcije” dovodi do tačno određenog mesta na “genijalno” zamišljenoj imaginarnoj šahovskoj tabli (ne onoj iz “Daminog gambita” već onoj u umovima autora ove serije).
Da problem bude veći, već na početku postavljeno spotovsko-halucinatna-stanje-uma našeg glavnog protagoniste (zbog čega se sve vreme pitamo da li je sve ono što se dešava samo njegova imaginacija ili stvarnost) dodatno se usložuje, time što taj naš Sam, negde na početku druge epizode popije LSD/ekstazi tablete, te se naš režiser (Marc Munden) dodatno (ego) tripuje te nam, već tripozna serija, postane mega tripozna i praktično negledljiva.
Ali i takva, ona je ipak superiornija u odnosu na ono što nam tek sledi u “Zimi”, završnoj trodelnoj priči o posledicama Sam-ove posete koje će ovo mesto zauvek promeniti.
Režirana od strane drugog režisera, tačnije režiserke Philippa Lowthorpe, ona je svakako, na tom vizuelnom planu i mirnija i podnošljivija.
Nevolja je što tek tu scenarijo Dennis Kelly-a (koji stoji iza, začudno dobre, “Utopije“) iskazuje svu svoju glupost. Pokušavajući da nam da neke razumne odgovore na neke nerazumne stvari iz prve polovine, Kelly svoje protagoniste (i antagoniste) dovodi u niz apsurdnih i besmislenih situacija, a neke, hajde da priznam, stvarno zanimljive likove iz “Leta” ovde pretvara u karikature (uključujući i Jude Law-a).
Da su ostali na prve tri epizode bez te nekakve racionalizacije rekao bih da je u pitanju promašaj, ali bar častan. Ovako…gledajte isključivo na svoju odgovornost…ili zbog glumaca.
Na skali od (1-5) ocena: 2
