Ako me računica ne vara Marcello Mastroianni i Sophia Loren imaju ukupno 13 zajedničkih filmova. Ovaj iz 1964 godine je njihov šesti po redu a drugi zajednički koji je režirao Vittorio De Sica (Ladri di biciclette aka Kradljivci bicikla (1948)).
Naravno, producent filma je Carlo Ponti. Sophia je već tada sa njim bila u vezi nekih 14-ak godina (i u braku od 1957) ali ono što je zanimljivo, a direktno vezano za radnju ovog filma, kada su se, 1950 godine, upoznali Sophia je imala 16 godina a Carlo 37. I u filmu “Brak na italijanski način”, Filumena (Sophia Loren) upoznaje Domenica (Marcello Mastroiani) kada ona ima 17 a on 28 godina.
Domeniko Soriano (M. Mastrojani), uspešni poslovni čovek, prvi je put sreo Filumenu Marturano (S. Loren) u rimskom bordelu, za vreme Drugog svetskog rata kada je imala sedamnaest godina. Bilo je to upravo u trenutku kada je započelo bombardovanje te su svi otišli u sklonište osim Domenika koji je pronašao Filumenu skrivenu u ormaru. Ponovo se sreću nakon nekoliko godina i nastavljaju svoj ljubavnički put. Domeniko unajmljuje apartman za Filumenu, gde će je posećivati, a uz to ona obavlja razne poslove za njega, a na kraju joj dopušta i kontrolu nad prodavnicom. No, premda je to Filumenina najveća želja, Domeniko nikad nije pokazao nameru da je oženi, ali ona se neće lako predati…
Prethodnom “sadržaju” nedostaje sam početak. Naime, radnja filma započinje u trenutku kada ostareli Domeniko konačno odlučuje da se oženi (sa nekom mladom prodavačicom) a u isto vreme mu javljaju da je Filumenina teško obolela od neke nepoznate bolesti i da je, ijuu… na samrti. Onda se Domeniko, priseća kako je počela njihova priča…
Za film star 56 godina, nema veće pohvale od toga nego reći da je i dalje jednako šarmantan i lep kao što je bio u doba premijere. Naravno, ja verovatno pripadam generaciji (u izumiranju) kojima još uvek nešto znači Mastrojani/Loren te mi je i to bio dodatni gušt prilikom gledanja.
Inače, “čudna” vremena su stigla kada sam ja početak ovog filma proveo u izvesnoj zebnji. Naime, nekako mi nije bilo prijatno gledati mlađanu, maloletnu, Filumenu kako njenu lošu poziciju (mislim, nalazi se u kupleraju) iskorišćava (seksualno) odrasli Dominiko.
A onda, kako su prešli na događaje iz bliže prošlosti, ukapirao sam da je to zbog toga što, tada tridesetogodišnja, Sofija Loren mogla glumiti uplašenu sedamnaestogodišnjakinju ali, tada četrdesetogodišnji, Marčelo Mastrojani nikako nije mogao da izgleda kao da ima 28 godina. Nisu tada mogli da koriste De-aging…samo šminkere.
“Marriage Italian Style” traje tek nekih 100-ak minuta ali, priznajem, potrebno je dobrih tridesetak minuta da nam De Sica postavi (dobre) temelje priče koje će tek uslediti. Čini mi se da bi bez tog, pomalo nefokusiranog, starta, bez upoznavanja nekih (sporednih) likova koji će tek postati bitne u daljem toku filma sam krajnji utisak bio slabiji.
A onda, nakon tog laganog uvoda, “Brak na italijanski način” se pretvara u izuzetno emotivnu, sentimentalnu dramu (sa komičnim elementima) i shvatamo da upravo promatramo još jedan maestralan italijanski film u kome centralno mesto zauzima snažna žena. Dostojanstvena, puna ljubavi, ponosa i sete…
A opet i sve te životne drame bivaju provučene kroz jednu, ovih dana/ove godine naročito nasušnu i neophodnu, pozitivnu prizmu koja nam kaže da vera i nada u bolje sutra ne mora (uvek) biti uzaludna…
Na skali od (1-6) ocena: 5-/4+
