Ovaj tekst je direktan nastavak teksta koji sam objavio nakon prve epizode te vam je moj savet da prvo njega pročitate. Kada i ako pogledate ovu seriju shvatićete da je moja prognoza sa kraja te kratke recenzije bila uglavnom tačna. Pokazalo se da je i moj “savet” odatle, samo da je primenjen, verovatno bar malo poboljšao ovu (ispod)prosečnu seriju.
Kao što već znate (ako ste pročitali onaj prvi tekst…Šta ? Još niste ? 🙂 ) serija je bazirana na romanu i stvarno ne znam koliko je David E. Kelley u svojoj adaptaciji izmenio koncept (ili možda čak i razrešenje misterije) ali on je isključivo odgovoran zašto je ovo sve ovako ispalo.
Kada adaptiraš stan/kuću ne radiš to da on bude isti kao pre a pogotovo da izgleda gore nego ranije.
Ovako, jedan tipičan zaplet iz B trilera (osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka) koji je toliko izanđao da je odavno izbačen iz bioskopskih dvorana i prebačen u niz šablonskih TV krimića, ovde je iskorišćen za prodavanje magle velikom auditorijumu koji će ovaj projekat sigurno imati zbog učešća (nekad) velikih filmskih zvezda.
Hugh Grant je opravdao tu svoju ulogu i pokazao svima da se trenutno nalazi u životnoj formi jer niz glumačkih kreacija koji je ostavio iza sebe poslednjih godina, i na TV i na filmu, zaista odličan.
Tu je i, ovde stvarno impresivni, Donald Sutherland, koji u svojoj 85 godini u “The Undoing” naprosto blista. Samo njegov perfomans zaslužuje taj plus na ocenu koja sledi i jedan je od, doduše retkih, razloga zbog čega ipak vredi pogledati ovu seriju.
Drugi razlog je taj što je konačno završena, te možete ovih 6 epizoda pogledati lagano u cugu. Nećete gubiti vreme domišljajući ko je stvarni ubica i zašto je to učinio i verovatno će vam završnica, taj tzv. “pay off” pružiti nešto više zadovoljstva nego većini.
Oni koji, kao ja, nakon prve epizode i nisu imali nekakva velika prevelika očekivanja mogu biti i zadovoljni što razrešenje (u smislu KO a ne same realizacije završnice koja je tek očajna) nije vređanje u zdrav mozak. Ovde ubica nije batler…
I dok su epizode do ove poslednje imale povremene blistave trenutke pre svega zbog Granta i Sutherlanda, pa čak i Nicole Kidman (koju inače smatram veoma dobrom glumicom) koja je svojim licem, koje bukvalno (i nažalost) više nije u stanju da iskaže bilo kakvu emociju, činila da se sve vreme pitamo šta li se iza te “fasade” stvarno krije (mogao sam reč fasadu da stavim i bez navodnika 🙂 ), poslednja epizoda je od početka do kraja predstavljala pravi brodolom.
Scene i dijalozi u sudnici su bili na nivou prosečnih advokatskih serija a ako imamo u vidu da je Kelley odgovoran za neke koju su često bile stvarno sjajne (poput napr. “The Practice“) onda je tragedija njegovog scenarija još veća.
Ni glumci neke od ovih replika nisu mogli da odglume uverljivo koliko su amaterski zvučale (pažljivo pogledajte reakciju Hugh Granta sa početka epizode nakon onog “strašnog” otkrića kojom se završila peta, ili, još bolje, kako je reagovao kada je usledio onaj predlog njegove supruge u vezi strategije suđenja).
A tek onaj “akcioni” segment na kraju…smešno da nije žalosno.
Za “Whodunit” misteriju “Slom” je slabašan od početka do kraja i zbog toga, upravo zato što im je taj adut bio tako bezvezan, trebali su da poslušaju taj moj savet iz onog prvog teksta koji ste do sada već sto puta pročitali 🙂 .
Zamislite, pokušajte samo da zamislite, koliko bi ova serija bila efektnija da su nama, publici, otkrili ubicu tamo negde u drugoj epizodi i da smo gledali šta on/ona radi znajući to ? Koliko bi tada strepeli za nevine i koliko bi se tada nervirali što neki tako lako veruju u laži ? Zamislite…. i shvatićete da sam u pravu….i da je HBO morao mene da uzme za scenaristu umesto Kelley-a, a vala i Mišel Fajfer za supruga umesto tog istog Davida Kelley-a 🙂 .
Na skali od (1-5) ocena: 2 +
