Ova švedska drama sa elementima…pa…svačega, bila je kandidat njihove kinematografije za Oskara 2018 godine. Mada sam gotovo siguran da su Šveđani imali i neki bolji film da “ponude”, sto posto sam siguran da neobičniji od ovog nisu imali.
Tina radi na carini kao, pogađate, carinik. Ima istančano (bukvalno) čulo da otkrije da li neki od putnika ima zabranjenu robu. Ali nećete to prvo primetiti kod nje.
Tina ima izdeformisano lice, toliko upadljivo i, priznajem, neprijatno za gledanje da sam morao odmah, brže bolje, da proverim da li je stvarno moguće da su angažovali glumicu sa takvim izgledom. Nisu…u pitanju je ipak maska…slična onoj koju je nosio Erick Stoltz u filmu “Maska”.
Tina će u jednom trenutku pomenuti loše hromozome ali već tada ćemo znati da istina nije tako jednostavna.
Njen otac je smešten u domu. Ona živi na usamljenom imanju sa momkom koji joj i nije baš neki momak, obožava da se šeta šumom i ima neku misterioznu vezu sa životinjskim svetom…ne računajući pse koji je baš i ne vole.
Ova drama se pretvara u nešto drugo (ali i dalje drama-Tina-čno) kada na carinskom punktu Tina sretne osobu koja veoma liči na nju…po tom hromozomu.
Ni to nije dovoljno već je angažuju (zbog njenog njuha…tj. sposobnosti) da istraži i slučaj pedofilije a “Border” se polako pretvara u pravi freak-show s’tim što kada kažem freak ne mislim baš na fizički izgled. Monstrumi mogu imati sasvim obična ljudska obličja.
Ovo što sam vam ispričao praktično vam ne razotkriva ništa značajno te slobodno možete ući u ovaj film “zatvorenih očiju”. Ne garantujem da ih nećete baš razgoračiti kada vidite jednu scenu negde oko prvog sata filma ali vam garantujem da vas još začudnije čekaju nadalje.
Iranski emigrant, režiser Ali Abbasi snimio je prethodno jedan horor film (nisam gledao) i ovde pokazuje umeće da vam u par kadrova načisto smuči život (mada su na mene mnogo efektnije delovali neke scene gde je ono što akteri vide skriveno od naših očiju). Takođe, Abbasi voli da maksimalno uspori radnju i valjda time produbi atmosferu “lošeg zadaha” koji vas zapljusne od početka.
Za dramu, možda to i nije loše. Ovo svakako nije obična drama i usporavanje tempa usporava i vašu pažnju te će većini biti teško da se probiju kroz ovu mračnu priču.
Sa druge strane, odbijam da u ovaj film učitam raznovrsne alegorije na koje vas upućuje i sama priča a vala i poreklo scenariste/režisera Abbasi-ja, jer mislim da je mogao, ako je stvarno želeo da se bavi sudbinama “otpadnika, društvenih apatrida”, mogao je to da učini na jedan regularan, švedski način.
Ogrnut u nordijsku mistiku (koju valjda Abbasi najbolje poznaje, jel’te?), ovaj film uspeva samo da vas zgrozi i vala ništa više… Plus, čitav taj kriminalistički zaplet, naročito kada se “razotkriju” neke dodatne činjenice, deluje jednako veštački i neprirodno kao i maska glavne junakinje.
Sa druge, bolje strane, glavna glumica Eva Melander je veoma dobra, priča kao priča ima i glavu i rep (u svakom smislu), a i Abbasi, kao što već rekoh, ume da vas uvuče u taj svoj teskobni svet.
Ovim putem, siguran sam, niste nikada koračali…pitanje je jedino da li uopšte imate želju da u takav svet zakoračite .
Na skali od (1-6) ocena: 3