Pre nekoliko dana je završena prva sezona (ima nezvaničnih najava/želja da ih bude više) serije “Mama i tata se igraju rata”. Ovaj projekat je prvo iznedrio film “Realna priča” o kome smo pisali već ovde, a prvih pet epizoda (o kojima smo takođe pričali evo baš ovde) je predstavljao znatno proširenu priču tog filma.
Ne znam šta nas očekuje u završnih pet epizoda ali realno, biće to sasvim nova priča. Ipak, kada su temelji ovako dobro postavljeni nije mi teško poverovati da nas čeka još puno smeha…
napisao sam završavajući prošli tekst. Bio sam u pravu…delimično. Nažalost, ova nova priča je donela primetni pad u kvalitetu. Napisah primetni a ne drastični što znači da svakako, svi vi koji ste voleli prvu polovinu serije (i film) imaćete i ovde dovoljno materijala da, bar povremeno, veoma uživate u njoj.
Režiser ove druge polovine serije je Vladimir Tagić ali nije ovde problem nastao u režiji koja je sasvim bila funkcionalna. Radnja se nastavlja nekih godinu dana nakon dešavanja sa kraja pete epizode i dok je logično da su se naši protagonisti za to vreme našli na nekim novim “destinacijama” i životnim raskrsnicama, ovde su se i karakterno promenili.
Kao da je neka druga grupa scenarista preuzela ove likove, nekako površno upoznata sa njima, i onda ih ubacila u neki svoj novi film.
Pođimo od jedne očigledne razlike. U ovih završnih pet epizoda ima barem pet puta više psovki nego u prethodnih pet.
To je najuočljivije kod Jadranke (Nina Janković) koja i karakterno nimalo ne liči na onaj stari lik.
I kada već pominjem te stare likove gotovo svako od njih se ovde ponaša i nalazi u poziciji koja ne liči na njega. Osim Ćufte (Nebojša Ilić). On i dalje duva…a njegov lik, gotovo misteriozno, nedostaje u nekim epizodama dok u nekim drugim i kada ima veću minutažu sveden je gotovo na parodiju.
Doduše, on izgleda i jedini na kraju serije stvarno sazri…iznenada i neočekivano (u smislu da nam serija do tada nije davala takav materijal) ali baš mi je bilo drago…za Ćuftu.
Šta reći tek o liku koji je bio verovatno i najzanimljiviji (među ovim ne glavnima) u prvih pet epizoda, Veljkovog oca Žareta… Branimiru Brstini su ovde “dali” da pojede kolače (sa onim makom) i da se malo nakon toga glupira. I to je to…
Novi akteri ubačeni u seriju deluju, svi od reda, gotovo veštački, neprirodno… i kako glume i šta glume…
Na kraju tu je Veljko (i njegova Kamčatka) i osovina starih protagonista koji su nam postali pre toga dovoljno dragi da nam i slabiji scenario ne može pokvariti (previše) utisak. Svaka epizoda, na sreću, i dalje ima bar nekoliko veoma smešnih momenata…možda ne tako kao pre (napr. ovde je onaj running gag trebao da bude pokvareni lift ali od toga svega ništa stvarno smešno ispalo nije) ali ipak sasvim dovoljno da vam “Mama i tata se igraju rata” ostane draga domaća serija…
Ako se ostvari nagovešteni nastavak, predlažem da urade kompletan restart na fabrička podešavanja i vrate se korenima….
Na skali od (1-5) ocena za drugu polovinu serije : 2+
Kompletna ocena: 3
