Moj tekst o filmu “Realna priča” (objavljen u aprilu) završio sam sledećim rečima:”Jedva čekam da se obećana 10-to delna serija pojavi ove godine na RTS. Gledaću je sa uživanjem.” I odmah da vam kažem… gledamo je sa uživanjem.
Večeras je na RTS1 premijera šeste epizode i ona je praktično prvo novo poglavlje u ovoj priči jer prvih pet epizoda obuhvata događaje iz filma. Kao i uvek ako pratite ovaj blog već znate, ni u toj analizi filma a ni u ovom tekstu neće biti spojler-a i neću vam detaljnije otkrivati zaplete (i rasplete).
Recimo samo da je glavni junak Veljko Radisavljević (odličan Gordan Kičić koji je inače i scenarista/režiser na ovom projektu), (ne)uspešni glumac u krizi srednjih godina koji i u svom poslovnom a pre svega privatnom životu prolazi kroz jedan turbulentan period. Njegova supruga Jadranka (Nina Janković), po zanimanju arhitetkta, mora da se brine o njihovoj malenoj ćerci Vidi (koja je iznenada prestala da govori) ali i da balansira sa samoposednuto opsednutim suprugom Veljkom koji smatra da se čitav svet vrti oko njega. Nije ni čudo što Jadranka želi razvod.
Jedna od mojih zamerki filmu beše “Oseti se napr. da su pojedini momenti i odluke naših junaka nedovoljno dobro objašnjeni ili bolje rečeno “nategnuti”.“.
U seriji “Mama i tata se igraju rata” to defintivno nije slučaj. Svaka od ovih epizoda u proseku traje preko 50-ak minuta, te vam je jasno da u samom filmu mnogo toga moralo biti izbačeno i skraćeno. “Realna priča” se fokusirala na svoje glavne protagoniste i to se, što se tiče dinamike priče, pokazalo kao efikasno rešenje.
Serija je dopustila i da ostali likovi dobiju dovoljno prostora za razvoj svojih karaktera i mnogi od njih imaju svoje posebne narativne tokove često totalno nezavisne od glavne radnje.
Iz filma je napr. načisto isečen rukavac priče koji se bavi ljubavnom dramom između Ćufte (Nebojša Ilić) i njegove Irene (Vanja Ejdus). Ovde lik najboljeg Veljkovog prijatelja Ćufte, takođe glumca ali i konzumenta lakih droga, dolazi do punog izražaja i nije samo sporedni smešni “pomoćnik” zgodno upotrebljen kao “rekvizit” u par šala. Od papirnog Ćufte iz “Realne priče” u “Mama i tata se igraju rata” Nebojša Ilić pretvara taj karakter u osobu od krvi i mesa i nekog do koga vam je izistinski stalo.
Takođe i Jadrankine koleginice (Milica Mihajlović i Jovana Gavrilović) u seriji imaju znatno više vremena za svoje priče od kojih neke možda i nisu toliko zanimljive ali svakako doprinose da i njihove likove gledamo drugačijim očima. Tu je napr. i veoma vešto sproveden jedan tipični “running gag” (šala koja svojim ponavljanjem dobija pravi intezitet i u jednom trenutku dostiže vrhunac) koji uključuje uglačani i klizajući pod u prostorijama Jadrankine firme.
I roditelji tj. baba i dede (Katarina Gojković, Svetozar Cvetković) u seriji imaju znatno veću “satnicu” te ćemo napr. saznati odakle jednom običnom glumcu zaglavljenom u sporednim ulogama i jednoj TV reklami uopšte pare za onako lep stan…
pa, i nije ih imao, Jadrankini roditelji su ga kupili.
Branimir Brstina briljira u ulozi Veljkovog oca i šteta je što neke njegove izuzetno duhovite replike nisu završile u filmu. Na sreću, evo ih u seriji.
Ne znam šta nas očekuje u završnih pet epizoda ali realno, biće to sasvim nova priča. Ipak, kada su temelji ovako dobro postavljeni nije mi teško poverovati da nas čeka još puno smeha…
Na skali od (1-5) za prvu polovinu serije ocena: 4 –
a kako je prošao taj nastavak čitajte ovde
