Režiser John Carney je nekada bio basista benda The Frames Glen Hansard-a. Kada je Glen pristao da napiše pesme za budući film svoga prijatelja nije ni slutio da će se “morati” naći i u glavnoj ulozi.
Glavna zvezda je trebalo biti Cillian Murphy ali kada se on povukao i ostali producenti su izgubili veru u ovaj projekat. I tako je “Once” mogao postati samo još jedan od nikada realizovanih filmova.
Ipak, sa skromnim budžetom od oko 150 000 dolara (većim delom dobijenih od Irske države tj. The Irish Film Board-a ali i sa znatnim uloženim ličnim sredstvima) Carney je hrabro krenuo u avanturu oživljavanja na velikom ekranu romansirane priče o uličnom pevaču i njegovom putu do….. Ipak, neću vam reći dokle vodi put…pogledajte film…vredi…
Devojku koja će našem uličnom kantautoru (Glend Hansard) promeniti život glumi tada veoma mlada Markéta Irglová (imala je 17 godina a u filmu glumi nešto stariju osobu) koja je sa Glenom već pre toga sarađivala u njegovom off-project-u, folk bendu The Swell Season.
Jedna od velikih mana/prednosti “Once” je muzika ovog dua. Od toga koliko će vam se svideti njihove pesme zavisiće i krajni utisak o filmu.
Ako vam kažem da sam ja prvo čuo neke pesme i da su one jedan od razloga zbog čega sam hteo da pogledam ovaj film onda znate kakvo je moje mišljenje o njima.
Drugi razlog je što mnogo volim “Begin Again” John Carney-a a “Once” svojojm atmosferom, pokazalo se, mnogo podseća na njega (ili obrnuto jer je snimljen ranije).
Imajući u vidu budžet (pa i filmovi u Srbiji se uglavnom snimaju sa mnogo više para) morate oprostiti Carney-u što mnogi delovi “Once” liče na (skromne) muzičke video spotove. I ako traje samo 86 minuta publika će osetiti pojedine monotone faze u filmu. Ipak, i tada…tu se pesme… neke od njih veoma lepe…neke podnošljive ;).
“Once” je na kraju ipak trijumfalni naturistički film u stilu italijanskog neorealizma pomešanog sa američkim “Kaprinim” idealizmom i čistim uličnim mjuziklom…a sve sa finom dozom Irske tuge utopljene u viski….
Na skali od (1-6) ocena: 4
