Postoje horor filmovi napravljeni gotovo isključivo za ljubitelje tog žanra. Možete učitavati koliko hoćete simbolizma u “Hostel” ali to je “torture porn” horor u svom najboljem/najgorem smislu.
Postoje i oni koji kroz horor uspešno implementiraju i mnoge druge zanimljive poruke i (društvene) pokude. Ti višedimenzionalni filmovi, koji osim horora nude i nešto više, su svakako najbolji reprezent ovog (kod mnogih) podcenjenog žanra, to jest, najbolji način da ove nevernike prevučete na pravu stranu.
“Rozmerina beba”,”Predskazanje”,”Isterivač đavola” sve sjajni (ili vrlo dobri) horori ali istovremeno i odlični vodiči za prožimanje/proučavanje religije i psihologije masa/pojedinaca.
“Strava u ulici Brestova” i “Noć veštica” (mnogi bi ih svrstali u prvu kategoriju), kada “oljuštite” taj prvi bazični sloj shvatićete da se oni bave i fenomenom lažnog “sigurnog” predgrađa u kome se kriju “moralni” pripadnici američke srednje klase spremni i bukvalno za najstrašnije zločine da bi i dalje živeli taj “američki san”.
Postoje i oni autori koji u oblandu horora ubace nešto sasvim drugo a onda vam to drugo “izvuku” iz tog horor sendviča baš u trenutku kada ste spremni da ga progutate. Pa, umesto krvavog bifteka ili bar sojine šnicle, shvatite da ste sve vreme grickali (ne)kuvanu boraniju sa komadićima karfiola i spanaća…neočišćenog.
Pretpostavljam da pretpostavljate kojoj grupi filmova pripada “Relic”. Ovaj debitantski projekat Natalie Erika James za koji je napisala i scenario stigao nam je početkom ove godine iz Australije ali je svoju (online) distribuciju doživeo sredinom proteklog leta.
Priča o porodici (majka i ćerka) koja mora da se suoči sa strašnom (alchajmer/demencija) bolešću njihove bake/majke u svojih 90ak minuta ima puno jezive atmosfere, zloslutnih zvukova i, to moram da priznam/pohvalim, ubedljive glume ovog trija glumica (Robyn Nevin,Bella Heathcote(Dark Shadows (2012)) i Emily Mortimer (Lars and the Real Girl (2007))).
Kada ih policija i susedi obaveste da već nekoliko dana nisu videli staru Ednu koja živi sama u ogromnoj kući u rodnom gradiću, Kay i Sam stižu na imanje pokušavajući da otkriju misteriju nestanka. Ali da li je Edna stvarno nestala ili je negde samo odlutala ? I zašto, pobogu, ova starica mora sama da vodi računa o ovom preglomaznom domaćinstvu…
Sasvim je razumljivo što su kritičari uglavnom oberučke prihvatili “Relic”. Osim što je veoma nepopularno reći bilo šta loše o projektu u kome gotovo u potpunosti i iza i ispred kamere učestvuju samo žene, činjenica je da većina kritičara horore smatra nedostojnim “filmske trake”, te su im ovakvi projekti “dušu dali” da se “operu” :evo, vidiš da volim horore, super je Relic (mada nije stvarno horor).
Natalie Erika James, lepo ti kadriraš i negde u tebi, siguran sam čuči talenat ali… nemoj molim te da mi prodaješ “muda za bubrege”. Nije bilo potrebe ovakvu priču ogrnuti mračnim horor žanrom i tako se šetati/ubacivati festivalima. Sama realnost u kojoj ove junakinje žive je dovoljno strašna/tragična i ovo je sasvim lepo moglo proći kao neka snažna drama.
Ali….nema para u dramama…. a niskobudžetni horori su uvek, na ovaj ili onaj način, profitabilni… Jedino što nisu imali u vidu tu prokletu Koronu pa im je finansijski plan propao….
Na skali od (1-6) ocena: 2 +
