“Audicija” je dugo(decenijski) bila na mojoj listi gledanja i kada sam je, konačno, nedavno i pogledao, pokazalo se da vreme i nije baš dobro poslužilo ovom neosporno veoma značajnom filmu.
Ali prvo, ‘ajmo neka fakta…fakat. Režiser filma je Takashi Miike, čovek koji je samo te 1999 režirao 4 filma (ne računajući TV radove) i koji je inače poznat po hiperpodukciji (ali svakako u tom mnoštvu od preko 100 filmova ima bisera).
Scenario (nije ga pisao Miike koji i inače jednostavno nema vremena za pisanje ) je zasnovan na noveli Murakami-ja ali ne, kako sam i ja do nedavno bio uveren, onog Murakami-ja, već Ryū Murakami-ja koji je manje objavljivan na ovom jezičkom području.
Priča je, naizgled, veoma jednostavna. Naš junak, udovac Shigeharu, na podsticaj svog sina tinejdžera odlučuje da “okrene novi list” i da pokuša da pronađe novu suprugu.
Shigeharu ne bi bio Shigeharu a Japanci Japanci da potraga za tom novom ljubavlju izgleda normalno. Naime, njegov prijatelj, filmski producent, predlaže (a potom i sprovodi) da naprave lažnu audiciju za nepostojeći film, i da tako, Shigeharu ispita potencijalne dame o svemu što ga interesuje.
Prijave sa fotografijama stižu a razgovori sa kandidatkinjama se nižu. Jedna od njih, Asami, svojim nevinim izgledom i sramežljivom, naizgled, iskrenom pojavom zapadne za oko našem baji Shigeharu i on je, kao na pijaci, izabere. Jer ona je ta…nema sumnje…zar ne ?
(a žene su stoka rekli bi oni koji ovaj film posmatraju kao izuzetno mizogenistički što definitvno jednim delom jeste, mada, čini mi se da se taj odnos prema nežnijem polu u ovom filmu pre svega zasniva na japanskoj tradiciji nego na stavovima samih autora…. kraj filma donosi istovremeno jedan, rekao bih čak i radikalni, feministički pogled na svet te su ovde, svi polovi jednako zadovoljeni)
Mana ovog teksta će vam, nadam se, biti i glavna prednost ako budete odlučili da pogledate ovaj film (a svakako preporučujem). Ovde vam neću otkriti pa čak ni malo naslutiti šta Vas to čeka u samoj završnici ali znajte da je ona glavni razlog zašto je ovaj film stekao svoju slavu.
“Audicija” (al’ ne za zvezde Granda) je, pokazaće se, imala veliki uticaj na trendove u Američkom hororu, ali opet iz istog razloga, ne smem da pomenem nazive tih nekih post-Audicija filmova kojima je ona predstavljala očiglednu inspiraciju.
I dok je najveći deo ovog fima jedna psihološka ljubavna drama koju povremeno preseče po neka bizarno jeziva scena (meni lično najupečatiljivija i najstrašnija scena je jedan kratki kadar tokom jednog, naizgled običnog telefonskog poziva) na kraju vas čeka prava “poslastica”.
Verovatno radikalan za svoje doba, Miike-ov film, neće ljubitelje horora iznenaditi tom vrstom radikalnosti zbog poplave sličnih (po određenom sadržaju a ne po samoj priči) filmova u poslednjih 20ak godina.
Jedna od najvećih vrlina “Audicije” tj. Miike-ovog rada je ta, da će tek nakon što krene odjavna špica shvatiti da u stvari vi realno i niste videli ono što vam je um sugerisao sve vreme da se dešava na ekranu….
Na skali od (1-6) ocena: 4
Film u suštini ne donosi eksplicitno onakav pakao kakav se naslućuje tokom celog trajanja, ali to je upravo i njegova najveća vrednost. Audition na psihološkom planu razara gledaoca uvodeći ga u mračnu stranu ljudskog uma. U ovom slučaju to je jedna izmučena žena koja nosi traume iz detinjstva, a izlaz nalazi u sadizmu.
Svakako preporuka.
Ko nije gledao Krug (1998),mora da pogleda. Definitivno dva najveća Japanska horora svih vremena.
Japasnki “Ringu/Krug” sam prvi put odgledao na TV (mislim da je emitovan na RTS2) pre nekih 20ak godina i bio je to jedan od najjezivijih filmova koje sam imao priliku videti…i do tada…i posle.
Posle se pojavio američki rimejk (pa se pretvorio u franšizu koja doduše nije bila strana ni Japancima jer i oni imaju sikvele i prikvele 😉 ) i koncept kletve koja se prenosi “savremenim sredstvima” je nakon Ringu toliko puta bio korišćen i rabljen da je sasvim moguće da “nove” 🙂 generacije neće uspeti da u potpunosti shvate značaj tog filma iz 1998.