Što bi rekao Balašević: “Kristifore crni sine…” šta učini od ovog svog scenarija ?
Priča, kao priča, i nije toliko komplikovana. Završni twist je vidljiv otprlike od samog početka mada, na sreću, Nolan ne igra previše na tu kartu, jer i nije baš originalan.
Problem su dijalozi. Gotovo svaki dijalog se svodi na to da jedan karakter objašnjava drugom (a samim tim i nama gledaocima) kako se i zašto se nešto dešava u filmu. Umesto da nam to prikaže (slika govori više od reči) Nolan ovde odlučuje da nam to kaže, a najčešće i jedno i drugo (ko da smo, jelte, mala deca). Nije ni čudo što film traje 150 minuta. Previše je tu stvari koje moraju ovi likovi da izgovore i prepričaju. Moglo se to fino srezati 20ak minuta…ništa manje (ne)razumljiv bi Tenet bio a svakako efikasniji.
I njegov film, star evo već deset godina “Inception“, patio je od česte i nepotrebne ekspozicije ali je ipak uspevao da sjajnim vizuelnim efektima i harizmatičnim glumcima zabašuri taj problem.
Ovde to ne funkcioniše. Glumci ne uspevaju da spasu “Tenet”.
John David Washington (koga nisam imao priliku do sada da gledam) je ili totalno miskastovan/pogrešno odabran za ulogu (ovo sam morao da prevedem zbog Vuka..muka mu je više od prevrćanja) ili stvarno ne zna čovek da glumi.
Njegov lik bi (barem po scenariju) morao biti i kul i duhovit i opak i zavodljiv i fatalan…sve to u isto vreme (znate ono kada vidite James Bond-a i kada izgovori to svoje ime “Bond… James Bond” već vas je ubedio…).
To je veoma teško izvesti kada vam uvale dijaloge koji više liče da ih je pisao robot a ne živo biće. Još je teže, ako taj što ih izgovara, čini to kao robot.
Da bi, uprkos slabašnom scenariju, glumac uspeo da vam proda svoj lik mora biti stvarno harizmatičan. John David to jednostavno nije. A njegova ne-energenična, drvenasta gluma nimalo ne pomaže. Da li je dobio takve instrukcije od Nolana ili je prirodno talentovan je za neku drugu diskusiju…
Ostali (glumci) upali su u istu (scenarističku) zamku.
Lik Elizabeth Debicki je ovde praktično preslikan iz njene serije Noćni menadžer (dodatno pocrtano i sličnom situacijom u kojoj se nalazi. Sociopatski muž/ljubavnik, trgovac oružjem a tu je i pogađate, ako ste gledali tu seriju, i dete).
Za razliku od te serije gde “romansa” sa Tom Hiddleston-om već nekako i funkcioniše, ovde nema ni H od “Hemije” između njenog lika i lika Washingtona (možda je to u skladu sa onom pomenutom inverznom entropijom 🙂 ).
Kenneth Branagh glumi ludog Rusa, što je već dovoljno smešno ako ste gledali onaj nesrećni film o Jack Ryanu , ali ovde kao da je išao na časove glume “Kako glumiti Rusa” kod našeg Radeta Šerbedžije. Ali i takav, njegov lik je jedan od zanimljivijih u filmu. Znamo šta ga motiviše i pokreće, ma koliko to bilo jednodimenzionalno.
Najprijatnije iznenađenje ispade Robert Pattinson. Njegov Neil ima možda “nezgrapan” uvodni deo ali vremenom postaje svakako jedan od likova koje ću pamtiti iz “Tenet”-a.
Negde na početku filma, naučnica/fizičarka objašnjava našem Protagonisti, Denzelovom sinu, kako sve to funkcioniše u vezi obrnutih zakona fizike (entropije).
Na kraju, obratiće se našem junaku, onako zbunjenom nakon gomila informacija koje je morao da procesira (a možete zamisliti kako je tek nama kada nam na svakih desetak minuta uvaljuju jednu po jednu hrpu dodatnih i često nepotrebnih “činjenica” ) i poručiti (parafraziram):
“Ne trudi da shvatiš…oseti to.”
Ja “Tenet” nisam nimalo osetio i zbog toga sledi ova ocena
Na skali od (1-6) ocena: 2
