U jednom trenutku, Profesor će svojoj “bandi” otprlike ispričati ovo:
” Ljudi vole da navijaju za slabije. Ako se u Kupu Srbije nađu Partizan i Crvena Zvezda, za koga će te navijati ? Za Zvezdu, naravno…jer ona je uvek slabija u kupu od Partizana. Zbog toga, ako narod shvati da smo dobri i da je ova pljačka napad na korumpirani i truli sistem, oni će biti na našoj strani…”
Glavni junaci, naši antiheroji, su luzeri, autsajderi koje život nije mazio i pazio. Nalaze se konačno u prilici da reše sve svoje probleme. Imaju tu jednu šansu, malu i gotovo nemoguću ali pre toga nisu imali ni nju. Normalno je da navijamo za njih…oni su jedni od nas.
Kreator serije Alex Pine je to dobro znao. Profesorovu taktiku upotrebio je i nad nama, gledaocima. Gledajući, konačno, kompletno svih 22 epizoda, shvatio sam da su one kritike (sa prethodne stranice) i dalje valjane ali su istovremeno sve te “dosadne” scene neophodne da bi efekat “magije” na nas delovao.
Upoznajući sve te likove, njihove nevolje i njihove poraze, njihove mane i vrline, oni nam, zahvaljujući i sjajnoj glumi kompletnog ansambla, postaju živopisni, mili i dragi…osobe od krvi i mesa, Davidi protiv Golijata, Otpisani protiv Krigera, Spartanci (300) protiv Persijanaca, Čip i Dejl (Tik i Tak) protiv Paje Patka, Džeri protiv Toma, opozicija protiv Vučića…
Mi navijamo za tu “bandu”. Mi se nerviramo zajedno sa njima. Mi “mrzimo” DeBe/Oznu/BIA/Policiju… obožavamo Helsinkija kada z’jeb’va Arturita…
Da nema tih flešbekova, tih predugih nebitnih detalja, da nema fatalnih ljubavi u stilu “Zaljubih se pet,šest puta u roku od tri minuta” ova serija jednostavno ne bi funkcionisala.
Zato, molim vas, isključite logiku, prepustite se vrelim emocijama, neverovatnim zapletima (i raspletima), neophodnim i često iskonstruisanim nemogućim situacijama koji se rešavaju pogodnom slučajnošću (gotovo Deus ex Machinom koju se u ovoj seriji uglavnom oteletvoruje u vidu Srba 😉 )…prepustite se srcu…i “Bella Cia”
Otprlike, trenutak kada sam ja bio konačno slomljen i kada sam “zakoračio” na tu “tamnu” 😉 stranu onih koje bezuslovno vole “Money Heist” beše onaj kraj prve sezone (13 epizoda)…kada potekne pesma iz grudi junačkih Berlina i Profesora.
Na skali od (1-5) ocena: 4
p.s. kraj druge sezone bio je i savršeni kraj ove serije. Onda je Netflix uleteo sa kintom i Alex Pine je morao da smisli kako dalje… uskoro krećem sa premijernim gledanjem treće i četvrte sezone (a biće i peta) ali strahujem da me ovog puta mozak ipak povuče ka razumu…bez osećajnosti…
