Prva epizoda nas je veoma efikasno i efektno uvela u priču. Tokijo (Úrsula Corberó) je neka vrsta naratora čitave serije i nju upoznajemo u trenutku kada se nalazi u bezizlaznoj situaciji. Njen momak je ubijen prilikom pljačke a oko nje, njegove saučesnice, policija steže obruč.
Spas joj dolazi u vidu Profesora (Álvaro Morte) koji je angažuje za jednu, na prvi pogled, nemoguću misiju. Biće deo tima koji će pokušati da opljačka špansku kovnicu novca u Madridu, “fabriku para” ili ti “kuću od papira” (kakav je bukvalni prevod La case de papel).
Profesorov tim čini odabrana ekipa specijalista kriminalaca. Falsifikatorka Najrobi (Alba Flores), opasni/opaki/harizmatični Berlin (Pedro Alonso), veteran i bivši rudar Moskva (Paco Tous), njegov sin Denver (Jaime Lorente),snažni ratnik Helsinki (Darko Perić), njegov kum Oslo (Roberto García Ruiz), klinac haker Rio (Miguel Herrán).
Otkriću vam jednu veliku tajnu. To nisu njihova prava imena…
Ne samo da je “time managment” uvodne epizode odličan nego, na moje divno iznenađenje, već u njoj otpočinje i pljačka.
Naravno, na tih pet meseci obuke (na izolovanom imanju u Toledu) često ćemo se vraćati u narednim epizodama.
Problemi su nastali kada sam shvatio, nakon nekoliko epizoda, da su autori od one vrline sa početka, efikasnosti, načisto odustali. Jesu naši junaci već na početku ušli u “posed” ali tek ćemo (i ovo nije nikakav spojler) u poslednjoj, 22 epizodi, doći do faze kada će pokušati da izađu.
Takođe, počele su da me nerviraju ti flešbekovi, naročito kada su počeli da se fokusiraju na neke lične (i ne toliko bitne) stvari. Kako su se napili, kako su se ljubili, kako su se glupirali…ma ‘ajte molim vas…koga još to zanima ? 🙂 Dajte nam malo akcije,krvi i znoja…batalite poljupce i sveće, romantične večere i cveće…
Plus, bilo je logistički nemoguće da se sve ono izdešava u toku tih nekoliko dana dok traje pljačka. Odnosno, jednako verovatno koliko da i vi pogledate 1234 epizode za 2 dana.
Plus na plus… toliko melodrame i ljubavnih problema na jednom mestu i u tako malo vremena.. ko u meksičkim sapunicama…na španskom. 🙂
Zbog toga sam pojurio ka završnici rizikujući pri tom da možda preskočim neki važan detalj. A kod Profesora, morao sam još tada to znati, svi detalji su bili veoma bitni.
Pre nego što vam opišem (na trećoj strani) kako, uprkos svim tim manama, smatram ovu seriju veoma dobrom, napomenuću da mi je i takva i tada, ne dogledana u celosti, bila veoma zanimljiva… A beše tu i “Bella Ciao”.
Uveli su zabranu ugnježdavanja/embedd-ovanja određenih youtube linkova koje sam koristio u tekstu ali na sreću i dalje su dostupni na samom youtube-u
