Sudeći po ovoj prvoj epizodi, “Lavkraftova zemlja” će biti jedna veoma politički nekorektna serija. U principu apsolutno nemam ništa protiv takvog koncepta.
Ovde je ta “nekorektnost” ipak iskorišćena za onu stranu (tasa na vagi) koja je trenutno u apsolutnoj prednosti te ovo nije bila ni malo hrabra odluka producenata Jordan Peel-a (US aka Mi (2019)) i JJ Abramsa (Star Wars: The Rise of Skywalker aka Uspon Skajvokera (2019)).
Da sam zloban, a jesam :), rekao bih da se ona pojavila u nikad boljem BlackLivesMatter trenutku i da je to glavni razlog što se preko bare retko ko usuđuje da kudi ovu seriju.
U ovoj prvoj epizodi nemamo apsolutno ni jednog belačkog lika koji je pozitivan. Ili je kukavica koji ništa ne preduzima, ili je maloumni/maloletni rasista koji ismeva svoje komšije, ili u najgorem (a ovde i u najčešćem) slučaju manijak spreman da ubije bez milosti one koji su crne boje puti. Najgore od svega je to što ne sumnjam da su takvi ljudi stvarno postojali.
Smešteno u ’50 godine prošlog veka, u doba “Zelene knjige” ovo je priča o mladom vojnom veteranu Atikusu koji se vraća u domovinu (pravo sa korejskog ratišta) da bi pokušao da pronađe oca koji je netragom nestao.
Polazna tačka potrage je Čikago, a na put ka misterioznom mestu Ardham za koji veruje da krije očevu tajnu, Atikus kreće sa stricem Džordžem koji inače piše i izdaje one “zelene” putopise o sigurnim mestima koje mogu crnci posetiti i odsesti na putu ka nekoj destinaciji koja prolazi kroz mračni jug Amerike (nešto više o toj temi imate u recenziji filma koji je dobio pre dve godine oskara za najbolji film).
Pridružuje im se i zgodna i lepa komšinica Leti koja ima želju da poseti svog brata.
Atikus je ljubitelj pulp/petparačke naučne fantastike i horora, bile to avanture Džona Kartera na Marsu ili dela H.P. Lovecraft-a.
Prva epizoda me još uvek nije odvratila od budućih nastavaka, ali je bila na dobrom putu 
. Nisam čitao roman na kom je zasnovana ova serija ali pretpostavljam/nadam se da je tamo (autor je Matt Ruff) mnogo bolje ispisana (ili prepuštena čitaočevoj imaginaciji) osnovna mana ove serije tj. prve epizode.
Naime, problem rasne segregacije u Americi je ovde mnogo ubedljivije prikazan nego kada krenu sa onim, pa u najmanju ruku, smešnim CGI monstrumima.
A kada taj “užas” počne onda ti i onaj stvarni/istorijski deluje manje uverljivo.
Sa pozitivne strane, glumci su solidni mada su im, za sada, likovi jednodimenzionalni.
Tempo je brz (a nije zbrzan) i ovo najviše liči na neke davne (a zabavne) horor B filmove a ne, kako pokušavaju da nam “prodaju” , nekakvo (pretenciozno) aktuelno (i politički) delo vredno pažnje.
Za sada bih ovu ekipu sa gornje slike mnogo više gotivio kada bi krenuli da razbijaju i razaraju njuške rasističkim skotovima sa Juga nego, kao što se da naslutiti, nekakvim pravim monstrumima.
Hajde da vidimo nastavke…možda, na kraju, ovo bude bolje od slabije epizode Supernatural
gleda i piše: DeHičkok
