Iz opisa sa HBO.go:
Endru Nejman je ambiciozni mladi džez bubnjar, odlučan da postane jedan od najboljih na svom elitnom muzičkom konzervatorijumu na istočnoj obali. Opterećen neuspešnom spisateljskom karijerom svog oca, Endru danonoćno vežba da bi postao jedan od velikana. Terens Flečer, profesor koji je poznat po svom predavačkom talentu, ali i po zastrašujućim pedagoškim metodama, predvodi najbolji džez orkestar u školi. Flečer otkriva Endrua i prebacuje perspektivnog bubnjara u svoj bend, zauvek menjajući život ovog mladića.
Režiser i scenarista filma Damien Chazelle ( First Man aka Prvi čovek na mesecu (2018) ) je ovim filmom (svesno ili nesvesno) napravio malu diverziju. Naime, većina vas će biti “prevarena/uverena” da gledate muzički film (u smislu da je film o muzici) dok je “Whiplash” u stvari jedan pravi vojnički film o redovu i oficiru koji ga maltretira.
Gledali ste “Oficir i džentlmen” ? Gledali ste “Full Metal Jacket” ?
Izvucite bilo koji segment iz bilo kog filma čija se radnja odigrava (bar delimično) u nekoj kasarni, setite se takvih likova i iz sopstvenog iskustva ako ste imali “sreće” da služite otadžbini, setite se nadrkanih nadređenih koji maltretiraju jadne vojnike i dobijate esenciju “Ritma ludila”.
Ovo, naravno, nije nikakva mana ovog filma. Chazelle je, doduše, izjavio da je scenario napisao na osnovu ličnog iskustva u jednom džez orkestru i da je lik Terens Flečera (J. K. Simmons) zasnovao, delimično, na vođi/dirigentu tog orkestra. Ali mi znamo ko mu je bio glavna inspiracija…zar ne ? 🙂
Osim dobrog scenarija, da bi ovakav film funkcionisao morate imati i dva odlična glumca u nosećim ulogama. J.K. Simmons je fenomenalan (zaslužno se okitio oskarom ) ali ništa manje ubedljiviji (iliti jednako lud) nije i Miles Teller (The Spectacular Now (2013)).
Takođe, originalnost scenariju dodaje i taj osnovni začin, izmeštaj iz vojnog u muzički svet, i totalna drugačija perspektiva ka umetnicima, muzičarima i pre svega bubnjarima. Malo je filmova o bubnjarima… jedini koji mi pada na pamet trenutno je “Limeni doboš” ali on i nije o njima :).
Kada već pominjem scenario, njegov završni deo donosi mi i osnovni problem koji imam sa ovim filmom.
Nakon očiglednog klimaksa (gotovo u bukvalnom smislu) imamo još jednu fazu u priči u kojoj Chazelle pokušava još malo da nam “pametuje”. Mada će, sasvim moguće, većina vas biti prevarena tim dešavanjima, meni taj čitav segment niti je toliko pametan (znao sam/slutio šta nas čeka) niti zabavan. On, doduše, donosi neku emotivnu kompezaciju nama gledaocima, ali je nekako trapavo nakalemljen i nije u duhu sa onom prethodnom gorkom “bajkom”.
Za kraj, Chazelle je naravno odličan režiser, ovo je njegov treći film koji sam gledao i drugi o kome pišem, ocena je i više nego dobra (pogotovo za moje strašne kriterijume) a možete samo naslutiti kakvu će dobiti ocenu taj film koji nikako da “stavim na papir” ako vam kažem da “Whiplash” mi nije najbolji među njima.
Na skali od (1-6) ocena: 4 +
