Na sličan način kao što je nekoliko godina ranije Tony Curtis bio “uparen” sa Cary Grant-om u Operation Petticoat (1959) tako je i ovde spojen sa drugom legendom, Gregory Peck-om.
Pominjem taj film jer je i ovde u pitanju ratna komedija. Pretpostavljam da su producenti shvatili da je 15-20 godina od užasa drugog svetskog rata dovoljno vremena da se ovim temama da malo vedrija slika.
Naravno, prethodna rečenica, mada zvuči logično, uopšte nije tačna jer se Holivud nije libio da snima komedije na tu temu i u ratnim godinama (setimo se “Velikog diktatora” ili “Biti ili ne biti”).
Radnja je smeštena u 1944 godinu, u vojnu bolnicu u Arizoni, tačnije u njen psihijatrijski deo. Captain Josiah Newman (Gregory Peck Arabesque (1966)) je doktor i upravnik tog odeljenja koji se služi nekim novim metodama pomoću kojih pokušava da pomogne i izleči vojnike koji pate od post traumatskog stresa.
Kao pomoćnik stiže mu bolničar Jackson Leibowitz (Tony Curtis) koji svojim civilnim “džambasovskim” veštinama unosi novi, pozitivni, duh.
Tu je i Francie Corum (prelepa Angie Dickinson) glavna sestra na susednom odeljenju za ranjenike.
“Captain Newman, M.D.” igra na tananoj liniji između drame i komedije i to mu uglavnom prolazi kako treba. Sentimetalni delovi su fino tempirani, svim likovima su (tipično za ove stare produkcije koje su se bazirale pre svega na dobrim scenarijama) su date šanse da se iskažu i pokažu, a “glupiranje” Toni Kertisa ne remeti previše sam tok filma.
(i da ne bude zabune, nije to ideja Toni Kertisa nega su mu jednostvno davali takve uloge nakon “Neki to vole vruće“)
Kao očigledne mane ovog, inače pristojnog, filma mogu se navesti ona već klasična “sporost” koja, kod nekih dela, jednostavno nije preživela sud vremena.
126 minuta je ipak previše. Oseti se da film zastajkuje i kada ne treba, pre svega zbog niza sporednih junaka/pacijenata čijim sudbinama, to jest barem nekima, dato puno vremena.
Napr. Bobby Darin (pevač i povremeni glumac) vuče sa sobom sve vreme gitaru ali je ni jednom ne koristi. Doduše to mu nije smetalo da za ovu ulogu ubode nominaciju za oskara.
Robert Duvall-u je ovo tek drugi film (debitovao je godinu dana ranije u “Ubiti pticu rugalicu” takođe sa Gregori Pekom) i njegova uloga je ovde bitna koliko i pojava njegove (filmske) supruge.
Mislim, razumem da su svi ovi primeri bili neophodni sa stanovišta američke armije i da u tom, edukativnom, smislu ovaj film ima značajnu ulogu. Pogotovo što se delimično zasniva na stvarnim događajima tj. na metodima lečenja jednog pravog doktora koji je bio pionir u tretiranju pacijenata sa PTS-om.
“Captain Newman, M.D.” je dobar film koji sigurno nije esencijalan u karijerima pomenutih glumaca ali svakako , ako kojim slučajem naletite na njega na nekom TV kanalu, nemojte više pritiskati daljinski. Našli ste ono što ste tražili.
Na skali od (1-6) ocena: 3 +
