Da bih vam opisao tačno šta se dešava u ovom filmu pozajmiću (deo) opisa sa HBO platfome.
Profesor Kapadis se baci kroz prozor učionice pred zaprepašćenim učenicima. Šestoro učenika iz razreda reaguje začuđujuće bezosećajno na taj čin. Pjer Hofman je njihov novi nastavnik francuskog na zameni. On ubrzo primeti čudno nasilno ponašanje ove grupe od šestoro učenika.
Sve dok režiser Sébastien Marnier (napisao je i scenario na osnovu romana Christophe Dufosse-a) gradi napetu i zlokobnu atmosferu i dok nas (gledaoce) drži u neizvesnosti i neznanju, “Kraj škole” funkcioniše kao prilično dobar triler.
Neki dugi kadrovi, potom totali iz perspektive našeg glavnog junaka koji pokušava da razotkrije misteriju sve više shvatajući da će time sačuvati i sopstvenu glavu, to praćenje/skrivanje/uhođenje gradi finu tenziju.
Fotografija je dobra, kao i glumci, sa izuzetkom par mlađih, ali njihovo neiskustvo ne remeti previše gledanje filma.
Svi mi ljubitelji misterija verujem da će te, kao i ja, u glavi sve vreme slagati različite varijante razrešenja pokušavajući da otkrijete “šta se to, dođavola, dešava”.
Problem (ah ti prokleti problemi) je kada uđemo upravo u fazu razrešenja. I ako je smer kojom se nastavlja priča, barem za mene, bio totalno nepredvidljiv ta ideja donela je razočarenje. Zar je to to, pomislih…
Istovremeno tenzija drastično opada, otkriveni motivi delovanja svih učesnika ne donose ni malo uzbuđenja a jedna, nevešto isplanirana, akcija isto toliko nevešto deluje i na ekranu.
Dodatno uključivanje u miks (uvek) aktuelnih određenih društveno političkih poruka još više razvodnjava samu priču, a sam kraj je…biću blag i reći samo, neobičan.
Na skali od (1-6) ocena: 3
