Sully (iliti “Čudo na Hadsonu”) je prvi film Clinta Eastwood-a (i kao režisera i kao glumca, mada u ovom filmu naravno ne glumi) o kome pišem na ovom blogu/sajtu.
To i nije neki propust ali ako kažem da je ovo prvi njegov film koji sam uopšte pogledao nakon besramno fenomenale “Devojke od milion dolara” onda možda i nisam neki autoritet za gospodina Hari Kalahana ;). Mislim, ko bi rekao da će neko sa 85 godina snimiti “Sully” a kamoli da će od te daleke 2004 godine režirati ukupno još 13 (i slovima trinaest) filmova.
Za utehu, iliti dokaz za tekst koji sledi, ipak sam ja od onih (sada već retkih) koji je filmografiju Klint Istvud, do te 2004 godine, ispratio bar 99%…a to mu je, svako mora priznati, svakako znatno bolji deo karijere nego ono što je usledilo.
S’tim u vezi, Sully je veoma dobar film. Snimljen je po istinitom događaju iz 2009 godine, kada je pilot, Kapetan Chesley Sullenberger, uspeo da spusti avion pun putnika u reku Hadson (usred Njujorka) i tako svima njima spasi živote, a nakon što su mu oba motora otkazala nakon udara jata ptica.
Taj događaj, dramatičan sam po sebi, Istvud uspeva da, uz majstorsku ulogu Tom Henksa, da ekranizuje na jedan vešt, minimalno (ili nimalo) patetični način, i ono što me, iskreno i najviše impresioniralo, spakuje u 90 minuta. Da, film traje, ako ne računamo odjavnu špicu samo 90 minuta.
Ta kompaktnost možda utiče na razvoj nekih drugih likova kojima nije pružena šansa da se “iskažu u punom sjaju” ali i takvi, sasvim dovoljno su funkcionalni za ovu priču.
Uvođenje antagonista u vidu National Transportation Safety Board (NTSB) možda ne odgovara samim činjenicama ali daje neophodnu dinamiku zbivanjima na ekranu.
“Sully” Clinta Eastwood-a je svakako film koji dostojno reprezentuje njegovu impresivnu režisersku karijeru.
Na skali od (1-6) ocena: 4
