“Juliet, Naked” je verovatno nešto najbliže što trenutno možete dobiti od romantičnih komedija a da liči na neke bisere tog podžanra iz devedesetih godina prošlog veka. I mada možda nemate pojma na koje to filmove mislim dodaću na tu nepoznanicu još i dodatak u vidu “britanskog touch-a”, pa sada, sa dve nepoznate, siguran sam da već imate rešenje.
“Juliet, Naked” je priča o Tucker Crowe (Ethan Hawke), američkom one-time (ako je i bio i taj one-time) kantautoru, koji je nestao i sa muzičke i sa javne scene daleke 1993 godine. O njemu niko i ne bi znao, a pogotovo ne bi Annie (Rose Byrne), kustos lokalnog muzeja u engleskom gradiću Sandcliff, da nije u vezi sa Duncanom (Chris O’Dowd), profesorom na obližnjem koledžu, i najvećim (i opsesivnim) živim fanom lika i dela Tucker Crowe-a.
Duncan uređuje internet sajt o Crowe-u, sakuplja suvenire i informacije o njemu, i smatra sebe vrhovnim ekspertom za tog, nismo-čuli, muzičara.
“The plot thickens” nakon što Duncan dobije CD sa nikada objavljenim demo akustičnim verzijama pesama sa “legendarnog” (i jedinog) albuma “Juliet” Tuckera Crowe-a (otud naziv Juliet, Naked) kada, sasvim slučajno, Annie započinje imejl prepisku upravo sa pravim Tucker-om.
A onda na scenu stupa sav šarm već pomenutih glumaca i izvorna idejna podloga i tekst u vidu vrcavog uma Nika Hornbija po čijem je istoimenom romanu napisan scenario za ovaj film.
Inteligentni humor, dopadljivi a opet neuobičajeni likovi sa greškom/manama, i niz (prepoznatljivih) situacija od koje su neke baš smešne a neke druge gotovo tužne, čine gledanje “Juliet Naked” jednim sasvim prijatnim i lepim iskustvom.
Ovaj film je (ne)zasluženo prošao ispod radara publike te 2018 godine. Sa mizernom zaradom i praktično nepostojećom reklamom ostaje samo da vam ga neko lično, poput mene, preporuči.
Razlog za neuspeh ovog filma više leži u faktoru gorke činjenice da projekti namenjeni zrelijoj publici više nemaju prođu na bioskopskim blagajnama osim ako bar po nečemu nisu ekstremni (u pozitivnom ili negativnom smislu) nego u njegovom samom kvalitetu.
“Juliet, Naked” jeste slabiji od nekih ranijih (i davnih) ekranizacija dela Nika Hornbija, ali režiser Jesse Peretz (inače basista benda The Lemonheads 😉 ) je obavio solidan posao. Problemi sa izvesnim (motivacionim) postupcima određenih likova ili povremeno škripanje u tempu svakako ne remete previše krajnju ocenu.
Na skali od (1-6) ocena: 4 –
