Kada se povede priča o filmu “Victoria” (ako se ikada povede) neizastovni deo koji se mora pomenuti jeste taj jedan (i jedini) dugi, dugački kadar od nekih 130ak minuta. Ceo film je jedan kadar.
Hajmo ondak da to odmah skinemo s’vrata :).
Režiser Sebastian Schipper je ovo zamislio i isplanirao da uradi u jednom neprekidnom kadru. Znate ono, kao Hičkok sa “Konopcem” ili Sem Mendes sa “1917“.
Da bi obezbedio sredstva obećao je finansijerima da će prvo snimiti i normalnu verziju iz više kadrova. I to je i učinio, ali nije bio zadovoljan rezultatom. Nije to bila njegova vizija. Ispostavilo se da mu je ostalo para da tu ideju realizuje samo iz tri pokušaja. I naravno, onaj poslednji, kako legenda kaže snimljen između 04:30 i 07:00 u Berlinu, je uspeo…
Da ne zaboravimo, ime snimatelja koji je izneo fizički najveći teret posla je Sturla Brandth Grøvlen
Viktoria (odlična Laia Costa) je mlada Madriđanka koja je nedavno počela da živi u Berlinu. Jedne noći na izlasku iz noćnog kluba upoznaje grupu mladića (Frederick Lau as Sonne Franz Rogowski as Boxer Max Mauff as Fuß Burak Yiğit [de] as Blinker) sa kojima krene u jednu nevinu noćnu avanturu/druženje. Uskoro iz te potencijalno ljubavne priče, upadamo u krimi dramu, u trenutku kada Boxer dobije poziv koji ne sme odbiti.
Sa logističke/tehničke strane “Victoria” je veliki podvig. Možete zamisliti koliko je bilo teško organizovati kontinualno snimanje na nekoliko lokacija a da to sve deluje prirodno i neusiljeno. Glumci jesu imali osnovni scenario ali većina dijaloga među njima je improvizacija, snalaženje u prostoru i vremenu i moram priznati, svi oni su takođe veoma dobro odradili posao.
Problem je što režiser Schipper na uštrb tehnike žrtvuje priču. Na tom planu, komotno je moglo biti izbačeno bar 20ak minuta filma. Schipper se trudi da napr. prevoz sa jedne ka drugoj lokaciji nekako vizuelno opravda i učini interesantnim i to mu ponekad uspeva.
Ono što nikako ne uspeva i ono što mi je najviše smetalo jesu postupci glavne junakinje. Jednostavno, nikako nisam mogao da prihvatim ono što je ona prihvatila i uradila na početku. Ti njeni postupci su totalno nerazumni i neracionalni. Znamo da nije glupa, znamo da nije naivna.
To što je usamljena, nesrećna, neiživljena možda bi i moglo biti opravdanje da nam je Schipper otkrio više o svojoj junakinji. Ali, zbog proklete tehnike snimanja, nismo mogli imati nikakve flešbekove, susret i veza između dvoje glavnih protagonista nije mogla biti drugačije i postepeno prikazana…jednostavno, sve je moralo da pati zbog tog jednog kadra.
Kada je tako onda…
Na skali od (1-6) ocena: 3 –
p.s. ako pogledate tag-ove videćete da nisam stavio za ovaj nemački film nonEnglish. Jednostavno, 90% dijaloga se odvija na engleskom jer Victoria ne zna nemački.
