Ovaj australijska drama smeštena u doba soul muzike i vijetnamskog rata (1968 g.) je svojom temom i konceptom bio gotovo idealan materijal za još jedan “feel good” film poput onog o kome sam već pisao, takođe australijskog, “Ladies in Black“.
Doduše, ako već pravim poređenje sa nečim, neizostovno je da pomenem “Dreamgirls” koji se takođe bavi ženskom soul grupom iz ’60ih godina.
Ovde je dodat taj egzotični australijski začin u vidu toga da ovu našu grupu od četiri talentovane devojke čine Aboridžanke. Režiser Wayne Blair je takođe pripadnik australijskih starosedelaca ali je zanimljivo da se sam film, na jedan prilično površan/benigan način bavi sistematskom diskriminacijom kojoj su ti jadni ljudi bili izloženi.
Ako vas interesuje taj mračni deo istorije Australije kojom se oni, osim što se stide, i ne žele nešto baviti, pogledaje neke druge, poput napr. “Rabbit-Proof Fence”.
“The Sapphires” vam nudi jedan “tra-la-la” doživljaj o devojkama koji, zahvaljujući “vezama” svog smotanog “menadžera” Dave (Chris O’Dowd), dobiju “tezgu” da zabavljaju američke vojnike u Sajgonu a onda i dalje u Vijetnamu.
Čitam tekst o ovom filmu na WIKI-iju i od tri pasusa zapleta/plot-a, neki pasus i po se bavi nečim o čemu je u filmu možda posvećeno tek nekih 10ak minuta. Oni koji pojma nemaju o tzv. “Ukradenoj deci” biće u čudu zašto se neke stvari dešavaju jer, stvarno, prosto bode oči (ako znate kakve su strahote u pitanju) kako je ovde sve pitomo i nevino. Ma, nije to bilo ništa…
Hajde da pevamo…
Taj deo je, sasvim sigurno, simpatičan. Lepa je muzika. Ko još ne voli soul. Priča, bez obzira na mnogo klišeja za ovakav tip (muzičkih) flmova, fino teče, i svakako vam neće biti (mnogo) dosadno.
Chris O’Dowd je na nekoj vrsti auto-pilota. U ulozi nespretnog i dragog dugajlije nalazio se već puno puta. Ostale glumice (članovi grupe) su, osim simpatičnosti, manje ili više, odigrali svoje uloge korektno.
Scenario, dijalozi, zaplet, bolji je od onih gorih ali ne baš i pamtljiv.
Režija je nekako traljava, prepoznaćete gomilu nekih sitnih a lepih detalja, ali kao celina, uklopljeno, to ne deluje baš bajno.
Na kraju, ocena koju ćete dati ovom filmu a koju ću dati i ja, zavisi koliko vam je srce na pravom mestu. Uprkos svemu, ne sumnjam da autorima ovog filma nije na pravom i zato, ipak, pozitivna.
Na skali od (1-6) ocena: 3 –
