Nakon prvih 5,6 minuta “Frances Ha” pravim ljubiteljima filma u glavi se pali lampica koja obasjava dva natpisa. Jedan od njih je Vudi Alen. Nisam do sada pominjao očigledan Alenov uticaj na radove Noah Baubmacha ali osim što obojca obožavaju Njujork strukturalano i tematski “Frances Ha” predstavlja neku vrstu duhovnog dvojnika “Annie Hall” (druga lampica).
Onima koji su još pravlji od pravih ljubitelja (filma) i treća lampica bi bila upaljena čim bi videli Francesu, tj. glumicu koja je glumi. Eto, ja sam sve vreme pitao zašto mi je ova devojka tako spontano nepoznata. Svakako odlična u filmu koji kao da je pisan upravo za nju. E pa jeste pisan za nju. Ona ga je pisala, zajedno sa Baumbachom.
To je Greta “Little Woman”/”Lady Bird” Gerwig, životna saputnica Baumbacha ali još bitnije, žena sa samostalnom i značajnom karijerom iza sebe kao režiserka i scenaristkinja.
Ko je Frances Ha ? Balerina/plesačica koja uporno pokušava da se probije u jednoj off Brodvej plesnoj trupi ali bez mnogo uspeha. 27-godišnja devojka koja nema baš puno uspeha sa momcima. Cimerka svojoj najboljoj drugarici Sophie (koju zna još od koledža) u stanu na idealnoj (za nju) Bruklin lokaciji.
Drama, tačnije dramedy (komedija+drama), nastaje kada Sophie odluči da živi (i preseli se) sa svojim momkom a Frances shvata da ne može samostalno da plaća kiriju. I tako, ova pomalo smušena ali uvek vedrog i pozitivnog duha, naša Frances kreće u potragu za novim stanom, poslom, ljubavi…
Ova crno bela priča “pošteđena” je Baumbachovih predugih replika, mada je naravno, apsolutno dijaloška. Naši likovi brbljaju (naročito Francesa) “100 na sat” ali sve to deluje nekako spontano, normalno, bez “davljenja”. Osima Vudi Alena, primetan je i uticaj Kasavetesa (Nika) i francuskog novog talasa ali ti omaži ne čine “Frances Ha” ništa manje originalnim. Od četiri filma Baumbacha koje sam pogledao (i to sve ove godine) ovaj film je na počasnom drugom mestu. Još je zanimljivije da još uvek nisam pogledao neki njegov loš film.
Na skali od (1-6) ocena: 4
