Sezona 4
Ova sezona (ukupno 4 epizode koje se i dalje odigravaju u 1967 godini) donosi bar 2 misterije vredne pažnje. Bolnička “Lazzareto” je svakako najbolja među njima a svaka epizoda, ako i nema neku vrhunsku priču (a nema) donose neke fine detalje i omaže nekim drugim vremenima, filmovima ili serijama.
Napr. “Canticle” se otvara mjuziklom
A poslednja, “Harvest” je mali omaž legendarnom “The Wicker Man“.
Sezona 5
Stižemo u 1968 godinu koja nam donosi čak 6 novih slučajeva mladog Morsa. Meni su lično najzanimiljivije bile “Cartouche” o ostareloj filmskoj zvezdi horor filmova kao i “Quartet” koji je pravi mali špijusnki biser. Ipak, toliki broj epizoda urušava dobar utisak prethodne sezone te ovde imamo više mućkova.
Neki od njih (mućkova) više su fokusirani na dnevne političke probleme i to mislim stvarno na dnevne/sadašnje. Naravno, Russell Lewis koji je pisao sve epizode u čitavom serijalu, pokušava da to učini kroz prizmu tadašnjih lomova u društvu ali bar meni ovde to deluje prilično nategnuto.
Peta sezona donosi i kulminaciju svih dešavanja sa korupcijom u policiji i lokalnim kriminalcima ali, gledajući “Icarus” kao deo čitave priče, njegov šokantni kraj ipak ne može da se nosi sa završnicom druge sezone jer nam je to tada delovalo kao nešto novo i svakako neočekivano.
Sezona 6
Nakon krvave završnice prethodne sezone Mors je običan policajac ali, gledajući sa vedre strane, ima brkove (koji Shean Evansu stoje kao piletu…).
1969 je godina i ona nam donosi nove četiri epizode koje su, svaka na svoj način, u rangu boljih slučajeva Endeavoura Morsa (što znači da su gotovo odlične).
Takođe, odnos između Fred Thursday i njegovog štićenika Morsa ovde dolazi na najniže grane a razne privatne drame naših junaka protežu se kroz čitavu priču sve više i više.
Russell Lewis shvata u potpunosti da je uspeo da stvori likove za koje se publika u potpunosti vezala pa igranje sa njihovim (a time i našim) emocijama donosi nekoliko izuzetno tenzičnih momenata nevezanih za same slučajeve kojim se bave pojedinačne epizode.
Već tamo negde krajem pete sezone a definitivno sa šestom prihvatam činjenicu da mi više toliko nisu važni sami slučajevi već mi je mnogo bitnija sudbina naših junaka sa malih ekrana.
Ako za trenutak zaboravimo Morsa (i napr. njegove smešne a često i tragične ljubavne probleme), Russel Lewis sa neobičnom pažnjom i brigom oslikava sve ostale karaktere koje prate našeg mladog detektiva.
Neverovatno je kakvu je napr. transformaciju doživeo uštogljeni i iritirajući komandir stanice Reginald Bright iz prve sezone tokom serijala postajući jedan od ključnih likova.
Sezona 7
1970 je godina a Mors je u romantičnoj Veneciji gde upoznaje novu ljubav.
Konceptualno, tri epizode (najmanji broj u sezoni do sada) donose tri različita slučaja ali takođe i zajedničku misteriju koja se proteže kroz sve njih.
Ovakva promena formata koju Russel Lewis “patentira” 2020 godine uvodi novi aspekt uživanja u “Endeavoru”. Sada moramo sive ćelije uključiti i u rešavanje globalne mozgalice.
Na kraju, ocena. Biće manja nego prošli put… ne previše.
Na skali od (1-5) ocena: 4-
recenzija: DeHičkok
