Ako ste (pre pet godina ili nedavno prve dve sezone Mladog inspekora Morsa) čitali moja razmišljana o ovoj, i dalje, interesantnoj seriji, bejah veoma zagrejan za nju nakon prve dve sezone. Čak sam joj velikodušno dao 4+ na TV skali na kojoj je, za razliku od filmske, maksimalna ocena 5.
Te 2015 godine, Endeavour je iza sebe i imao samo te dve sezone, i mada sam ovu seriju zavoleo, nekako je ta dvogodišnja pauza (sezona 2 je emitovana 2014 a sezona 3 2016) učinila i da je ja “pauziram”.
Sve do ove godine, kada sam, gotovo u cugu, odgledao preostalih pet sezona (negde u februaru je bilo planirano da izađe ovaj tekst koji sada čitate ali odlučio sam da pogledam i sedmu sezonu koja se upravo tih nedelja emitovala i da onda ovde dam jedan potpuniji prikaz)
Sezona 3 (2016)
Treća sezona je ubedljivo i najslabija u ovom serijalu. Radnja je smeštena u 1967 godinu. Mors je izašao iz zatvora ali ga je trauma iz prethodnih dešavanja još više (i bukvalno) udaljila od ljudi. Živi usamljen u kućici na periferiji Oksforda (u bilizini jezera) i prvi slučaj (epizoda “Ride”) je upravo povezan sa lokacijom na kojoj provodi dane.
Napr. u trećoj epizodi (Prey) serija, da parafraziram izraz “Jump the Shark” (koji se koristi kada neki serijal dođe do tačke u kojoj njegov protagonista uradi neku neverovatnu stvar tj. trenutak kada se desi nešto van razuma i logike prethodno uspostavljenog samom serijom), Mors bukvalno uradi “Jumping the Tigar”.
Takođe, ono što je bila neka vrsta tanane i nežne ljubavne igre između Morsa i ćerke svog pretpostavljenog u završnoj epizodi sezone donosi “dramatičan” kraj, i u tim trenucima, “Endeavour” više liči na tipičnu britansku “toplo hladno” sapunicu nego na pravi detektivski žilavi “materijal”.
na stranici broj dva sledi nastavak teksta u kome pričamo o (boljim) sezonama 4,5,6 i 7
