Ova simpatična španska komedija ima veoma lošu IMDB ocenu (5.5). Te ocene i nisu nekakavo merilo ali me čudo da ovako prostodušno benigni produkat na nivou napr. naših “Žikinih dinastija” nije naišao na neko lepše raspoloženje cenjene publike.
Upoređivanje sa her Žikom nije nimalo pogrešno jer sva trojca naših glavnih junaka i očeva svojih nestašnih ćerki, u jednom ili drugom trenutku, oteletvoruju duh Žike i Milana iz tog serijala.
Mada, da budemo pošteni, “Kako se rešiti zeta” više vuče na one ređe kvalitetne momente iz prethodnog, “PreŽikinog”, serijala koga nezvanično zovemo “Lude godine”. U njima se i režiser Zoran Čalić trudio da nekako drži konce u svojim rukama te većina tih filmova stvarno i liči na filmove…sa glavom i repom.
Ovde režiser Carlos Therón, koji je karijeru pre svega (i nakon ovoga) gradio na televiziji, rutinski, gotovo generički rešava situacije koje mu pruža korektan scenario i svakako raspoloživi glumci.
Naime, Theron, toliko koristi vizuelne klišeje standardnih, pre svega američkih, komedija, ubacujući u njih čak i bukvalno muziku koja se za takve scene koristi.
Tako napr. kada ova 3 junaka krenu u akciju “rešavanja problema sa momcima/budućim zetovima” ide ova muzička podloga.
Naravno, nije se imalo para za original te je u pitanju nekakav cover ove pesme. Nekako ipak očekujem da kada gledam španski film bude i španska muzika. To daje dodatnu draž i autentičnost onoga što gledamo.
Upravo zbog te autentičnosti pomenute “Lude godine” ipak deluju superiornije nego ovaj fino poliran produkat.
“Es por tu bien” započne veoma dobro ali do kraja se nekako izduva ko bušan fudbal. To vam je kao da date gas na autoputu i pičite 150km/h a onda završite pred naplatnom rampom na 15km/h, s’tim što ste već na pola puta vozili oko 80km/h…
Ipak, ne mogu da kažem da ćete se previše loše provesti… zbog toga i krajnja povoljna ocena…
Na skali od (1-6) ocena: 3 –
p.s. možete naći ovaj film u bioskopu RTS planete.
